Истина о геноциду над Србима у Првом свјетском рату на подручју Аустроугарске (1914–1918)

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Да ли сте знали сурову, а деценијама прећуткивану истину о тоталном геноциду који је Аустроугарска империја извршила над милионима Срба изван граница тадашње Краљевине Србије?

Зашто се српске жртве из БиХ, Крајине, Далмације, Славоније, Срема, Бачке, Баната и Црне Горе и данас у ревизионистичким круговима покушавају гурнути у заборав или – још горе – представити као „непријатељске”?

ЧИЊЕНИЦЕ КОЈЕ ГОВОРЕ О НАШОЈ ЗАЈЕДНИЧКОЈ СВЕСРПСКОЈ ГОЛГОТИ:

▪️ Половина српског народа под окупацијом: Преко 4,5 милиона православних Срба живјело је унутар граница тадашње Аустроугарске. Они нису били ничији добровољни „поданици”, већ вијековни чувари православља и српског имена на својој дједовини.

▪️ Увертира у злочин: Уочи самог рата, 1913. године, у Аустрији је под мучким околностима убијен митрополит карловачки Лукијан Богдановић – духовни вођа Срба у монархији, коме је одрубљена глава, а тијело бачено у ријеку.

▪️ Медијски специјални рат и монструозне лажи: Први модерни пропагандни рат рођен је у Бечу. Новине су шириле бесрамне лажи – тврдећи да су Срби у Сарајеву „сипали отров у градски водовод”, да су Срби „варвари и људождери” и да српски љекари трују пацијенте и сијасет сличних гнусних лажи. Тиме је дат сигнал за општи лов на Србе.

▪️ Погроми и вјешала на сваком тргу: Одмах након Сарајевског атентата, уз помоћ тзв. Шуцкора (локалних паравојски састављених од муслимана и римокатолика), рушене су српске куће, цркве и продавнице. Срби су јавно линчовани по Сарајеву, Мостару, Травнику и другим градовима, а вјешала су постала свакодневни призор од Далмације, Лике, Кордуна и Баније, преко Босне и Херцеговине, до Срема, Бачке и Баната.

▪️ Масовно спаљивање села и збјегови: Више од 1000 српских села у Херцеговини, Босни, Славонији и Срему спаљено је до темеља у казненим експедицијама. Више од 70 000 српских избјеглица из Херцеговине и Пограничја морало је да пребјегне у Краљевину Црну Гору спашавајући живу главу пред аустроугарским и шуцкорским бајонетима.

▪️ Брутално затирање Цркве и писма: Ћирилица је законом забрањена. Затворене су све српске школе, банке, библиотеке и Просвјета. Уведен је кривични прекршај „србовање” – ухапшен би био свако ко би се прекрстио са три прста, отишао на службу у православну цркву или у кући имао српску књигу.

▪️ Први концентрациони логори у Европи: За Србе Пречане Беч је отворио стравичне казамате: Арад, Добој, Нежидер, Тхалерхоф. Само кроз Добојски логор прошло је преко 45 000 Срба, а десетине хиљада оставиле су кости у затворским шталама.

▪️ Више од пола милиона убијених цивила и 100 000 дјеце: Од вјешала, метка, глади и тифуса по аустроугарским логорима убијено је преко 500 000 српских цивила, међу којима и преко 100 000 српске дјеце млађе од 10 година!

▪️ Гдје су слати мобилисани Срби? Лаж је да су Срби из АУ ратовали против Србије! Беч им није смио дати оружје за Дрински фронт, већ су плански слати на Сочу (италијански фронт) и у Галицију према Русији (преко 90% мобилисаних Срба)

▪️ Херојство добровољаца: Преко 100 000 Срба дезертирало је из АУ армије! Другим ријечима готово сви. У Русији је од Срба Пречана формиран чувени Српски добровољачки корпус а преко Солунског фронта крварили су за ослобођење мајке Србије! (Поређења ради, на српску страну прешло је свега 98 етничких Хрвата, мање него нпр. Чеха или чак Мађара). Чак 40% српских војника који су учествовали у пробоју Солунског фронта чинили су Срби са подручја Аустроугарске који су алтернативним путевима стигли у Солун.

СТАТИСТИЧКИ ПАРАДОКС И ИСТОРИЈСКА НЕПРАВДА:

Укупан број српских жртава у Првом свјетском рату на свим просторима прелази 1 800 000 људи (скоро 30% укупне српске етничке популације).

Међутим, након 1918. године дошло је до несхватљивог историјског фалсификата:

Као званичне српске жртве приказивано је само 1 250 000 страдалих из Краљевине Србије.

Српске жртве страдале унутар Аустроугарске (преко пола милиона побијених цивила, жена и дјеце) у званичним међународним статистичким подацима вођене су цинично као „аустроугарске цивилне жртве”!

Тиме је направљен апсурд без преседана: Срби које је Аустроугарска плански убијала у логорима и на вјешалима зато што су Срби, у историји су прекњижени као жртве које се приписују сопственом џелату!

БРАЋО У СРБИЈИ, НЕ НАСЈЕДАЈТЕ НА ПОКВАРЕНЕ ПОДМЕТАЧИНЕ!

Наратив о тзв. „Србима Пречанима који су ратовали за Беч против Србије” није ништа друго до монструозна подметачина страних центара моћи и њихових домаћих сатрапа.

Та лаж се спрема са само једним злим циљем:

Да се прикрије и запечати геноцид који је над Србима извршен у Крајини и Јасеновцу…

Да се заваде Срби са обе стране Дрине, сатанизује и укине Република Српска.

Да се посије сјеме раздора међу браћом и припреми терен за дестабилизацију Војводине.

Запамтимо: Српско страдање у Првом свјетском рату било је јединствено, срцепарајуће и тотално. Крв страдалаца из Церске битке и крв српске дјеце иструнуле у Добојском логору – то је ИСТА КРВ.

Немојмо дозволити да нам они који су нас вјешали и палили поново казују ко смо и шта смо!

Вјечан спомен свим српским мученицима!

ФОТО: фејсбук