Издаја Републике Српске Крајине од стране Слободана Милошевића

28. јул 1995. године, пад Грахова, издаја Босанске Крајине

Пише: Српскопитање

Српски ослободилачки покрет Отаџбина је издао саопштење за јавност које преносимо у цјелини:

Грахово, као и цијела Босанска Крајина, предато је Хрватима без опаљеног метка.

Власти Републике Српске су погранична мјеста (попут Грахова), која су била од стратешког значаја за Крајину, уступиле Туђману.

Пад Грахова значио је крај Крајине и Книна, јер ко држи Грахово, тај има контролу над Книном. Са Грахова се брзо може напредовати према Книну. Повлачење снага Републике Српске из Грахова била је смртна пресуда Крајини!

Ово је подржавао и подстицао Слободан Милошевић. Туђману је било од стратешког значаја да очисти погранично подручје према Босни и Херцеговини и да тако осигура да нема Срба ма том појасу са Босанске стране.

За ту сврху Туђман је придобио Милошевићеву подршку, јер је Милошевић гледао на те крајеве западне Босне и на Крајину као на небитне територије које су тамо негдје далеко и сматрао их туђом територијом. Американци су такође вршили притисак и тражили од Милошевића да преда Крајину.

Милошевић и власти Републике Српске форсирали су снаге на истоку Босне, на пограничном подручју са Србијом, што им је било у већем приоритету од одбране пограничних подручја према Републици Српској Крајини.

То је био договор Милошевића и Туђмана.

У вријеме пада Крајине Американци су сматрали Милошевића фактором мира и стабилности на Балкану.

Ово је била грешка и велика неслога међу Србима. Мартић је до задњега дана вјеровао у заједничку борбу и у уједињење Крајине и Републике Српске са матицом. Но, ипак, на терену Република Српска и СР Југославија нису имале то за циљ. Није дакле постојала све-српска борба. Срби су се током рата деведесетих година подијелили у више држава, што је њиховим противницима омогућило да их једне по једне лакше надјачају.

Још један јасан индикатор издаје био је када су се крајишки Срби, у августу за вријеме Олује, пребацили на територију Републике Српске. Власти Републике Српске нису им дале да са своје територије покрену противудар, него су их разоружавале, јединице им расформирале и слале их према Србији.

Крајину је на крају жртвовао авнојевски Београд преко Милошевићевих елемената у Книну и у самој Крајини.

ЖИВЕЛА РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА!

ДОГОДИНЕ У КНИНУ!

ДО КОНАЧНОГ ОСЛОБОЂЕЊА НАШЕ НАМУЧЕНЕ ОТАЏБИНЕ!

С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!