Овако је Влада Републике Српске пресудила Србима у Хагу

Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ

Својим извјештајем из 2004. године, власт Републике Српске је запечатила судбину српских заточеника у Хагу. Наиме, Хашки трибунал је окончао прикупљање информација са терена у БиХ у децембру 2004. године (углавном су пристигли материјали били информације и извјештаји које је слала муслиманска страна), а Влада Републике Српске свој (антисрпски, непрецизни и врло тенденциозни) извјештај послала је у јуну 2004. године, са малим допунама у октобру 2004. године. Дакле, и да је неко из Републике Српске покушао да пошаље реалан извјештај, није то више могао урадити, јер је “Хашки“ рок истицао, и јер је Влада Републике Српске „појела“ вријеме у којем се могао сачинити истинит извјештај. Мало је ко у Републици Српској схватао (и уопште знао за то) зашто је Марко Арсовић, у априлу 2004. године, поднио оставку на мјесто челног човјека Комисије за истраживање догађаја у и око Сребренице од 10. до 19. јула. Српски политичари из Републике Српске су се потрудили да удовоље свима онима који су планирали да једног дана Републику Српску прогласе „геноцидном творевином“. Предсједник Републике Српске Драган Чавић, предсједник Владе Републике Српске Драган Микеревић, предсједник СДС-а Драган Калинић и предсједник ПДП-а Младен Иванић били су у том тренутку (јуни 2004) „алфе и омеге“ у Републици Српској. И  данас су права адреса за све негативне примједбе и коментаре на њихов рачун, као и на рачун свих њихових политичких сарадника из тог времена.

Ево неколико реченица са подацима из Извјештаја Комисије Владе Републике Српске, акценат сам ставио на бројеве наведене у Извјештају: „Као привремено радно тијело Владе Републике Српске Комисија за истраживање догађаја у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. образована је одлуком Владе Републике Српске на њеној 52. сједници, од 15. 12. 2003. године. Комисија, ће дјелујући на начин транспарентан за ширу јавност, са пуним овлашћењима да предузима ‘све истражне и друге радње у циљу утврђивања пуне истине о догађајима у и око Сребренице у времену од 10. до 19. јула 1995.’ …

Ујутро 10. јула становници су преплавили улице града и почели бјежати према Поточарима, гдје се налазила база Уједињених нација и гдје је побјегло 20.000-30.000 цивила. …

Представници међународних хуманитарних организација из Сребренице упутили су 12. јула 1995. године својим централама извјештај у коме наводе, да се, по њиховој процјени, око 30.000 лица налази у и око базе Холандског батаљона, док се око 8.000 људи покушава пробити из Горњих Поточара до базе УНПРОФОР-а.  …

Један број становника (између 10.000 и 15.000) након заузимања Сребренице окупио се у селима Јаглић и Шушњари, тражећи спас према територији под контролом Армије РБиХ. …

Број заробљених је 12. јула износио око 1.000 особа.  …

У току дана, 13. јула 1995,  до 17.30 заробљено је најмање 6.000 мушкараца. …

У Новој Касаби је заточено између 1.500-3.000 људи, и у селу Сандићи на једној пољани,  било је заточено између 1.000-4.000 људи.

На аеродром у Дубравама смјестило се око 22.000 избјеглих лица, док се више хиљада смјестило на друга мјеста и код родбине и пријатеља. …“ (завршени цитати из Извјештаја Комисије Владе Републике Српске)

Дакле, када су цифре у питању, Влада Републике Српске дозвољава могућност да је у Сребреници, прије уласка Војске Републике Српске било и до 53.000 људи (од 40.000 до 53.000)  Цивила између 30.000 и 38.000, а учесника у колони између 10.000 и 15.000.

Шта кажу странци?

У Тузлу је стигло 35.632 појединца из Сребренице. Од тога је у приватни смјештај отишло  њих 17.383, у колективне центре 9.749, а на аеродрому Дубраве смјештено је 6.570.  Извјештај је од 4. августа 1995. године.

А власт Опшине, шта она каже?

Ево шта су власти (муслиманске) општине Сребреница, писале Заводу за статистику БиХ – Одјељењу за статистику у Тузли и Окружном секретаријату за одбрану у Тузли, о бројном стању у својој општини:

„Број локалног становништва у Општини износи: 9.791. Број локалног становништва који се у оквиру Општине дислоцирало са својих огњишта износи: 10.756. Број прогнаних из других општина износи: 16.708.

Те бројеве не треба предочавати међународним организацијама, јер ми калкулишемо са бројем од 45.000 становника.“ (Салиховић Фахрудин, предсједник Предсједништва Општине, потписник је овог документа)

Када се саберу ове цифре из Салиховићевог извјештаја, добије се број од укупно 37.255 становника (муслиманске) општине Сребреница.

Напомена: У прва два коментара на ову објаву су окачене фотографије докумената из Тузле и Сребренице!

ФОТО: фејсбук