Мирко Пук – архитекта геноцида у Глини и доказ предратне мржње према Србима

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Геноцид над српским народом у Независној Држави Хрватској није био плод случајности нити тренутног ратног хаоса, већ системски планиран пројекат за који је хрватско друштво идеолошки припремано годинама прије 1941. Најбољи примјер тога је Мирко Пук – предратни адвокат из Глине (родом из Валпова код Осијека), а потом хрватски министар правосуђа и један од кључних твораца монструозног расистичког законодавства НД Хрватске.

И прије избијања Другог свјетског рата, Пук је у Глини отворено ширио шовинизам. Као заклети усташки илегалац, одбијао је чак и да поздрави комшије српске националности, јавно заговарајући њихово потпуно уклањање. Његов примјер свједочи о томе колико је терен на подручју Баније и потом НД Хрватске био зазван мржњом и припремљен за потоње истребљење српског становништва.

Говор у Крижевцима и дехуманизација српског народа!

Јавно ширивши расистичку доктрину, Пук је 6. јула 1941. године у Крижевцима отворено поручио:

„Срби су дошли на нашу свету хрватску земљу као пљачкашке чете у пратњи Турака. Усљед турских продора сав талог и смеће источно од Дрине раширило се дубоко у наше просторе и вријеме је да очистимо своја дворишта и уклонимо тај отпад.”

Мирко Пук, организовањем првог већег злочина над Србима у Прекопи код Глине, прави увертиру за каснији незапамћени глински пакао.

Као главни организатор и координатор геноцидног апарата на Банији, Пук је лично руководио првим великим таласом затирања Срба. Још у мају 1941. године, под лажним изговором о обавезној регистрацији и преслушавању, хрватске снаге су по његовом наређењу похватале више од 500 угледних српских домаћина, мушкараца, из Глине.

Одведени су у оближње село Прекопа, гдје су звјерски ликвидирани над ископаним јамама. Овај масакр у Прекопи био је само крвава увертира у касније опште покоље Срба у Глини и околним селима и масакрирање вјерника у српској православној цркви Успења Пресвете Богородице.

Као архитекта хрватског државног апарата смрти, Мирко Пук је у мају 1945. године са украденим благом покушао побјећи на Запад. Након што су га Британци изручили југословенским властима, извршио је самоубиство у затвору пресијецањем вена, кукавички избјегавши земаљски суд за ријеке српске крви коју је пролио.

Геноцид почиње ријечима, а завршава јамама. Памћење је наша обавеза.

ФОТО: фејсбук