Пловећи див „Динара“ отворио капију истока
Историјски искорак ријечког бродара
Пише: Илија СМИЉАНИЋ
Ријека, 2. јуна 1954. — Лука Ријека некад је била мјесто историјског догађаја за домаће поморство. У раним јутарњим сатима, са ријечке обале испраћен је теретни брод Динара, власништво тада угледног предузећа Југословенска линијска пловидба (Југолинија), који је испловио на своје прво путовање на новоотвореној редовној линији према Далеком истоку, пловећи преметнутим путем кроз Суецки канал. Овај подухват представља прву редовну линију ријечког бродара која води директно кроз Суецки канал према азијским тржиштима и водама Бенгалског залива. Тиме је досег домаће трговачке морнарице значајно проширен, а привреда је добила директну и стабилну везу са брзорастућим тржиштима Азије.
Отварање далекоисточне линије круцијалан је корак у посљератном развоју и модернизацији Југолиније. До тада су поморски путеви према Азији углавном захтијевали дуготрајну и скупу пловидбу око југа Африке и Рта добре наде. Пролазак кроз Суецки канал драматично скраћује вријеме путовања, чинећи транспорт робе из ријечке луке до лука Индијског океана знатно бржим и економски повољнијим. Домаћи извозни производи сада ће стизати до азијских купаца у рекордном року, док ће сировине и роба из Азије знатно лакше налазити пут ка тржиштима Средње Европе.
МОДЕРАН БРОД НАЗВАН ПО ПЛАНИНИ КРАЈИНЕ И МЕЂУНАРОДНА ПЛОВИДБА
м/б Динара, касније је регистрован под идентификационим бројем IMO 5090206, своје име поносно носи по познатој планини Крајине. Изграђен је у домаћем бродоградилишту 3. мај у Ријеци. Поринуће брода извршено је 30. априла 1952. године, док су сви радови комплетирани у марту 1953. године, када је званично предат власнику, Југословенској линијској пловидби из Ријеке. Брод није купљен од страних компанија, већ је од самог почетка намјенски грађен за матичну флоту.
Према доступним техничким спецификацијама, ради се о моторном броду укупне дужине 117,1 метар, дужине између перпендикулара (LPP) од 107,9 метара и ширине од 15,2 метра. Његова запремина износи 3.172 бруто регистарских тона (BRT), уз носивост (DWT) од 4.080 тона, а остваривао је максималну брзину од 17 чворова.
Крајем 1956. године, током Суецке кризе (израелска, британска и француска интервенција у Египту), Динара је била заробљена у Суецком каналу. Египћани су потопили бродове да би блокирали пролаз, па је Динара морала чекати 87 дана прије него што јој је било допуштено да настави пловидбу. То је био један од најдраматичнијих догађаја у њеној каријери.
Динара није била једина, изграђена је као један од три „близанца“ у бродоградилишту 3. мај: били су ту још и Авала и Романија. Све три су имале готово идентичне карактеристике и служиле у флоти Југолиније.
Након дугогодишње службе у флоти Југолиније, брод је 1971. године продат, када добија ново име Алга. Четири године касније, односно 1975. године, прелази у руке новог власника и наставља пловидбу под именом Јунајтед Просперити (United Prosperity). Како то иначе бива, са старим и ислуженим бродовима, ова крајишка брод-дика је 9. фебруара 1979. стигао у резалиште у Калкути (Индија), гдје је исјечен и отишао у старо гвожђе.
ФОТО: фејсбук
