Покољ Срба у глинској цркви

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Данас је годишњица једног од најстравичнијих злочина у историји српског народа када су на најсвирепији начин заклани православни Срби од стране хрватских нациста, тзв. „усташа“ у српској православној Цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини, на Банији – покољу Православних Хришћана око храма и у самом храму Божијем, злодјелу којем није равно ни Диоклецијаново убијање хришћана у Никомидијском храму (почетком 4. вијека).

Покољ у глинској цркви био је пажљиво испланиран и дуго припреман од стране хрватских власти.

Најраспострањеније мишљење у српском народу је да се десио само један покољ у глинској цркви, што није тачно јер су се заправо десила два покоља.

Покољ Срба десио се у два наврата, први пут је био увече 29. на 30. јул, а други увече 4. августа на 5. август. Убијено је више од 2000 људи.

Глина и њена околина спадају међу највећа губилишта Срба у Другом свјетском рату. До сада је утврђено седам локација са најмање 14 колективних  гробница пуних лешева убијених глинских Срба. Хрватске војне формације су у граду и срезу (котару) Глина само од јуна до почетка августа 1941. године  убиле преко 5000 Срба, а око 8000 до краја те године.

На губилиштима Глине убијани су Срби са Баније али и са сусједног Кордуна (многи из Вргинмоста), који су хватани приликом масовних хајки на Србе или током њихових појединачних долазака у Глину.

Довођени су овдје и ликвидирани такође и Срби из Срема, Славоније и Босне и Херцеговине, као и Јевреји, који су довођени на суђење у тзв. „Покретни пријеки суд“. Посебну тежину тих злочина чини покољ Срба у српској православној цркви, гдје  су у једној ноћи поубијани готово сви српски мушкарци из Глине изнад 14 година и што су у једном дану одведени у смрт сви глински Јевреји, изузев породице трговца Кона.

Овај злочин је само једна карика геноцидног ланца који се обрушио на Србе у клеро-фашистичкој НД Хрватској.

Недуго након покоља, Црква Рођења Пресвете Богородице подигнута 1846. године срушена је од стране хрватских војника.

Фотографија: Срби у цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини непосредно пред масакр.

Фотографија пронађена у Загребу послије рата и чува се у Музеју жртава геноцида у Београду.

Слика је након ослобођења пронађена у Загребу, у архивској грађи усташке полиције (између осталог, везује се за досијее злочинца Божидара Церовског, тадашњег шефа усташке полиције у Загребу).

Дигитализовани негатив/копија овог историјског документа данас се чува у институцијама попут Музеја жртава геноцида у Београду, а налази се и у збиркама других међународних институција за проучавање Холокауста и геноцида (као што је Меморијални музеј Холокауста у Вашингтону – USHMM).

ФОТО: фејсбук