Ој Крајино, за тобом плачем…

Пише: Српскопитање

„Врати се кући миром ил’ мачем,

Крајино моја за тобом плачем…“

Данас се сећамо завршног чина геноцидног подухвата Хрвата над српским народом.

На данашњи дан 1995. године, Хрвати су својом геноцидном акцијом „Олуја“ скоро потпуно истребили српски народ са територије међународно признате Републике Хрватске.

Хрватски усташки идеолог Миле Будак познат је по томе што је маја 1941. године уобличио монструозни геноцидни план Хрвата за „решавање српског питања“ у независној Хрватској.

Он је аутор оне крилатице о трећинама —— „једну трећину Срба убити, другу протерати, а трећу покатоличити.“

Тај монструозан и геноцидан план је, на жалост, и на срамоту читавог човечанства довршен августа 1995. године, уз свесрдну логистичку и дипломатску помоћ НАТО пакта, ЕУ, САД и читавог западног света.

„Народ који је клан некажњено, препоручио се за вечито клање“, поручивао је велики српски књижевник Владан Десница.

Оно што су Хрвати и „хрватско цвијеће“ извели током Другог светског рата побивши трећину Срба у геноциду (логорима смрти Паг, Јадовно, Јасеновац, дечијим логорима смрти Јастребарско, Даница итд, јамама по Херцеговини Светог Саве, Лици, Далмацији, масовним покољима попут глинске Цркве, Козаре, Бања Луке, Срема, Славоније, на Дрини Милошевићи, Стари Брод итд.) и насилно покатоличивши велики број Срба под патронатом кардинала геноцида Алојзија Степинца, нису успели да у потпуности доврше протеривањем остатка Срба са својих прађедовских огњишта, све до 4. августа 1995. године.

Великим заблудама југословенства, комунизма, братства и јединства, атеизма, и ми Срби смо сами себи такође припремали терен за завршетак хрватског геноцида.

Неозбиљност, неодлучност и неспособност српских лидера, попут Слободана Милошевића, у ратовима за југословенско наслеђе 90-их година такође су допринели завршном чину хрватског геноцида над Србима.

„Морамо да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану!“—то је изговорио Фрањо Туђман, поглавник неоусташке Републике Хрватске вече пред свеопшти напад Хрвата на заштићену зону УН, Републику Српску Крајину.

Олуја је завршила други део, а данас остаје још неких 200.000 Срба, који су претекли од геноцида у Републици Хрватској, да их до краја покатоличе.

Али покатоличиће и нас у Србији и Републици Српској, као што покатоличавају ове монтеусташе по Цетињу, уколико се НЕ будемо држали свог Светосавља, Косовског завета и ћириличног писма.

„Олуја“ је злочин који траје и данас.

То је злочин који никада није престао, а прави почетак тог злочина је заправо онај тренутак кад су римске папе одлучиле да православни српски народ, као најзападнији православни народ, мора да нестане.

Прогон најзападнијег дела нашег народа из наше Крајине са својих огњишта је ненадокнадив губитак за српски народ.

Оно што није успело ни Турцима, ни Млечанима, ни Аустријанцима, ни усташама, ни Титу, успело је Туђману и његовим бојовницима потпомогнутим НАТО пактом.

У „Олуји“ је убијено је најмање 1938 Срба, а протерано око 250 хиљада Срба.

За овај завршни чин хрватског геноцида над српским народом никада нико није одговарао, иако је у тој акцији убијен убедљиво највећи број жртава током читавог рата у Републици Хрватској 1991-1995.

А ко је убијен у „Олуји“?

Они најслабији, старци и инвалиди који нису могли да побегну, као и колоне избеглица мајки, деце и стараца које су бомбардовали хрватски бомбардери на путевима ка Републици Српској.

Али оно што је најгоре, данас чак има и Срба, који као некад Павелићеви Срби, учествују у прославама овог чина уништења Срба.

Ту се највише истиче извесни самозвани представник Срба у хрватској влади Борис Милошевић, као и изасланици које на прославу погрома шаље усташизована приватна држава Црна Гора.

Срамота је шта смо ми Срби као војнички, победнички и поносан народ доживели од хрватских кукавица.

Надамо се и молимо Бога да са новим генерацијама и геополитичким променама долази и време српског повратка у Крајину и враћање испражњене окупиране Српске Крајине под српски кров.

Извор: фејсбук страница Историја Срба

ФОТО: фејсбук