Прича о Небојши Глоговцу, јунаку свих наших прича
Пише: Српскопитање
„У Загребу је постојала једна жена која је предавала акценте на Академији. Кад год бих имао београдске глумце, замолио бих је да с њима ради на језику. Тако сам, кад сам имао Глоговца, назвао и рекао: ‘Госпођо, молим вас да прочитате сценариј, да дођете, да мало поразговарамо, да видите који су језични проблеми.’ Она је одговорила: ‘Ја сам у мировини, више то не радим, не могу, не могу.’
Био сам упоран и на крају је рекла: ‘Добро, прочитат ћу сценариј, па ћу доћи на 30 минута, али ни минуту више.’ Дошла је, бацила сценариј пет метара даље на стол и рекла: ‘Господине Грлићу, јако волим ваше филмове, али што ће вам филм о Србима и Хрватима? То није ваш ниво, немојте то радити.’ Одговорио сам: ‘Није то филм о Србима и Хрватима, али хајдемо пробати да чујемо.’
Имали смо тих 30 минута. Глоговац је Херцеговац, има јако добро ухо и ијекавски му није тако далек. Почео је читати, а она га је у почетку слушала с великим одмаком. Полако му је почела говорити: ‘Не, пробајте овако, овдје ставите ч, не ово.’ Мислим да смо читали два и пол или три сата. Толико се заиграла с њим да је на крају устала и рекла двије ствари.
Прво њему: ‘Ја никад нисам чула глумца који се тако брзо може прилагодити језику.’ Ја сам додао: ‘Али доћи ће те још једном?“ Она је рекла: ‘Не треба човјеку ништа више, вјерујте ми.’
Друго је рекла мени: ‘Испричавам се, ово збиља није филм о Србима и Хрватима. Имали сте право – ово је филм о усамљеном човјеку.’”
Рајко Грлић о Небојши Глоговцу
ФОТО: фејсбук
