Ратни догађаји су тражили да се Ратко Младић опредијели
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
„Раскол између Милошевића и Караџића, који је услиједио послије одбацивања мировног плана 1993, а који је ескалирао 1994. и, нарочито, 1995. године, командант Главног штаба Војске Републике Српске није могао премостити…
Догађаји који су се тих година у низу дешавали, тражили су од Младића управо супротно: не да премоштава раскол него да се јасно опредијели и јавно изабере страну: Милошевић или Караџић. Створена му је деликатна ситуација – да се отргне од Караџићеве политике и прекрши Устав Републике Српске, или да, принципијелно поштујући Устав, слуша погрешна наређења актуелног предсједника Републике Српске.
Караџић је брже од Младића схватио у каквој му се ситуацији нашао командант Главног штаба па је, у страху да се Младић не окрене против њега, потписао смјену генерала. Међутим, показало се да је то био још један у низу Караџићевих губитничких потеза. Наиме, Младићеви саборци нису хтјели ни да чују за Караџићево наређење, а не да га изврше, па су скоро сви стали иза свог команданта.“ (из моје књиге „Република Српска од идеје до Дејтона“)
Озбиљно бављење политиком и у миру је сложен посао, а у ратном времену, поготову историјском – нарочито: Или имате беспријекоран преглед свих дешавања, или га немате; Или имате довољно памети и знања за тренутак у којем сте се нашли, мимо ваше воље, или немате довољно ни памети ни знања за такав тренутак; Или имате осјећај одговорности за свој народ који очекује да му ријешите проблем ма какав он био, или га немате; Или имате петљу да донесете тешку одлуку, или је немате…
Обојицу сам, и Караџића и Младића, на сједници Народне скупштине, у септембру 1993. године, не водећи рачуна о својој политичкој каријери, упозорио да нису на правом путу.
Напомена: Фоотграфисано 30. јуна 1992, у Зворнику Прикажи мање
ФОТО: фејсбук
