Муслимани и странци били су служни 1995. у завјери да Србе оптуже за геноцид
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
Све у објави, што сам ставио под наводнике, преузето је из муслиманског извора!
„11. јули 1995. године
До поноћи се између 12 и 15 хиљада мушкараца окупило на простору између села Шушњари и Јаглићи.
12. јули 1995. године
Већ око 10:00, истога дана, на локалитету познатом као Хајдучко гробље, ВРС је директно гранатирала колону узрокујући прве жртве. Негдје око 30 људи је погинуло, а око 100 рањено. У послијеподневним сатима ВРС је на зачељу колоне, у рејону Равни Буљим, заробила негдје око 1000 људи.
На локалитету Каменичко брдо, велике жртве су пале када је ВРС интензивирала напад на колону. Накнадно свједочење муслиманских војника за 12. јули 1995: ‘Вратили смо се према Каменицама, мјесту гдје је највише људи погинуло. На том мјесту иструхла тијела су била разбацана на све стране. Нисмо имали хране, тако да смо од тих мртвих купили остатке соли и шећера. Не можеш ходати, а да не газиш по тим тијелима. Једном из наше групе пало је на ум да избројимо лешеве. Разишли смо се на стране, али нисмо смјели далеко ходати. Тада смо избројали око 500 лешева.’
13. јули 1995.
Дана 13.07.1995. између 01:00 и 06:00 сати групе из Сребренице прелазиле су асфалтни пут Коњевић Поље-Нова Касаба. Војска Републике Српске је око 6 сати пресјекла колону и заробила најмање око 6.000 мушкараца.
Група од око 5.000 људи, у послијеподневним сатима се окупила на планини Удрч.
Након обуставе ватре колона је ноћу 14. на 15. јули 1995. са нешто више од 4.000 људи прешла путну комуникацију Зворник-Тузла у рејону Црног Врха.
У периоду између 14 и 17 сати, 16.07. 1995. у броју око 3.500 људи, колона излази на слободну територију у село Незук, општина Сапна. Од претпостављеног броја, од око 15 000 људи, нешто мало више од једне петине успјело је да се пробије до Незука.“
Напомена број 1: Што се тиче 12. јула 1995. године, према процјенама преживјелих учесника пробоја, односно свједочењима Рамиза Нукића, Хајре Карића и других, на ширем простору Каменичког брда погинуло је најмање 1.000 људи.
Закључак на основу искључиво цифара из два муслиманска извора:
– Заробљено: 1.000 припадника 28. дивизије на Равном Буљиму, плус 6.000 на путу Коњевић Поље- Нова Касаба. Укупно: 7.000
– Убијено у борбама: око 1.000 код „Букве“ на Каменичком брду, плус 1.000 у току пробоја до Црног Врха, плус 500 убијених на потезу од Црног Врха до Незука. Укупно 2.500
– Живи стигли у Незук: 3.500
Према овим цифрама, које нисам упоређивао са цифрама неког другог извора, из Шушњара и Јаглића је кренуло 13.000 припадника 28. дивизије. Значи, 13.000 припадника 28. дивизије који су кренули из Сребренице у пробој кроз положаје Војске Републике Српске и 25.000 цивила које је Војска Републике Српске превезла до Кладња чини цифру од 38.000.
У документу које су муслимански званичници из Сребренице послали у Завод за статистику БиХ наводи се да је у Сребреници почетком 1994. године било тачно 37.255 становника.
У документу страних служби, од, 4. августа 1995. евидентирано је да је Тузлу стигло 33.632-оје Муслимана из Сребренице.
Напомена број 2: Странци и Муслимани из Босне и Херцеговине чинили су непријатељску страну која је Србе и Републику Српску, 1995. године, жељела по сваку цијену да оптужи за геноцид у Сребреници.
ФОТО: фејсбук
