Алија Изетбеговић добио улицу у Србији

Топонимија политичких провокација у Рашкој области – Сјеница и Тутин

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Српска јавност са правом реагује на све чешће информације о покушајима именовања улица и објеката по Алији Изетбеговићу у Рашкој области. Овдје није ријеч о случајностима, већ о детектованом механизму којим се кроз локалне иницијативе и медијску замјену теза покушава фактички наметнути и нормализовати географско величање личности које су учествовале у разбијању државе и страдању српског народа.

Да би се ови покушаји правно и политички пресјекли, важно је истаћи шта каже закон Републике Србије: ниједна одлука локалних скупштина о називима улица не може ступити на снагу без изричите сагласности Министарства за државну управу и локалну самоуправу.

Чињенице о тренутном стању на терену су сљедеће:

Именовање улице у Сјеници – Иако је локална већина још 2019. године изгласала споран приједлог, он никада није добио сагласност надлежног министарства. Такве таблице и називи правно не постоје у званичном адресару Републике Србије.

Сокак у селу Жупа (општина Тутин) – Неформални локални називи немају никакву правну ни административну снагу, већ служе искључиво за интерну употребу и провокацију.

Вјерски објекти – Покушаји самовољног именовања објеката представљају самоиницијативне потезе који немају подршку у званичној топонимији државе.

Зашто се о овоме не смије ћутати показује нам горко искуство са југа Србије!

Разлог зашто српска јавност мора благовремено детектовати и гласно реаговати на сваки овакав покушај лежи у трагичном искуству са југа земље. У општинама Бујановац и Прешево годинама се ћутке прелазило преко подизања више од 160 споменика и меморијала припадницима терористичких организација који су убијали српске цивиле, полицајце и државне службенике. Када се такве појаве прећуткују и гурају под тепих, локална самовоља прераста у фактичко стање и отворено ругање жртвама.

Која је заправо позадина и шта су стварни циљеви оваквих покушаја?

* Тестирање државе и преседани – Покретањем спорних приједлога испитује се докле се може ићи у игнорисању републичког законодавства.

* Стварање паралелне реалности – Чак и када приједлози падну на министарству, намјенским медијским извјештавањем међу локалним становништвом ствара се утисак да су те улице већ „њихове”.

* Политички поени – Симболички сукоби користе се за подизање међуетничких тензија и јефтину изборну мобилизацију.

Ако данас будемо ћутали на покушаје у Сјеници и Тутину под изговором да су то „само неформалне иницијативе”, шта је сљедеће? Хоћемо ли сутра због нечије „толеранције” и прећуткивања морати да гледамо Трг Фрање Туђмана на Новом Београду или Пасаж Анте Павелића на Старом Сајмишту?

Србија као држава мора да заштити свој правни поредак и историјско памћење српског народа. Сваки покушај величања непријатељских ратних политичара и актера мора бити јавно детектован, истакнут и правно онемогућен прије него што постане свршен чин.

ФОТО: фејсбук