Загреб и Брисел у синхронизованом бијесу
Да ли је српско право на сахрану и војничку част постало опасност за „европске вриједности“?
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Загреб и Брисел поново тренирају строгоћу над Србијом, овога пута уцјенама о заустављању европских интеграција уколико се генералу Војске Републике Српске, Ратку Младићу, организује државна и војничка сахрана. Свакодневица у којој званичници Хрватске и Европске уније диктирају ко, гдје и како смије бити сахрањен, представља врхунац политичког лицемјерја и отвореног безобразлука.
Право на сахрану није дипломатски уступак већ основно људско право!
Питање сахране српског официра који је читав живот посветио служби свом народу претворило се у предмет политичке трговине и притисака. Наратив Хашког трибунала – институције која је примарно формирана ради печатирања НАТО верзије сукоба на Балкану – користи се као алиби за одузимање елементарних људских и вјерских права. Овдје је, прије свега, ријеч о сахрани православног хришћанина и Србина који је преминуо након исповијести, причести и са крстом у руци, и чија је посљедња жеља била да почива поред своје ћерке. Загреб и Брисел овдје не дијеле правду, већ покушавају да дехуманизују читав један народ и да му забране право на памћење.
Двоструки аршини Европске Уније!
Забринутост Комесаријата за проширење због, како кажу, „величања ратних злочинаца“ звучи апсурдно уколико се погледа пракса самих чланица ЕУ. Широм Хрватске и појединих европских земаља деценијама се уз највише државне, вјерске и војне почасти сахрањују осуђени припадници усташког покрета, нацистички официри и команданти чија су злодјела историјски доказана. Када политички и црквени врх Хрватске присуствује таквим чиновима, то се у Бриселу третира као „унутрашње питање“ и „поштовање традиције“. Када Срби траже да српски генерал буде сахрањен по војничком кодексу и српском обичају, то постаје „пријетња европској стабилности“.
Бањалука као природан и логичан избор.
Као алтернатива Београду, у јавности се логично намеће Бањалука. Генерал Младић је био командант Војске Републике Српске – војне силе која је спријечила да српски народ у Босни и Херцеговини потпуно доживи судбину Срба из Книнске Крајине. Да није било ВРС и њеног војног руководства, данас би Срба у Бањалуци, Бијељини или Требињу било подједнако колико их има у Книну, Глини или Вуковару, готово статистичка грешка а Србија би била суочена са таласом од додатних преко милион и по избјеглица. Због те чињенице народ Републике Српске одлично зна ко је и шта је био генерал Младић, без обзира на политичке квалификације и судске пресуде.
Ови притисци и уцјене из Брисела и Загреба показују српском народу јасну слику тога каква га заједница чека на такозваном „европском путу“. Они захтијевају одрицање од сопствене историје, традиције и поштовања према онима који су бранили свој народ у најтежим тренуцима. Српски народ је кроз вијекове подносио жртве управо зато што није пристајао на неправду и што је знао разлику између овоземаљских уцјена и историјске истине.
Земаљско је за малена царство а небеско увијек и довијека. Знамо врло добро ко је кнез овога свијета и коме служе они који се додворавају таквом свијету.
ФOTO: Бледски форум
