Паника у Бриселу!
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
А шта ће тек бити када схвате да је мртав Младић „опаснији“ по њих (Четврти Рајх), него док је жив ходио земљом!?
Да ли је српско право на сахрану и војничку част постало опасност за „европске вриједности“?
Брисел поново тренира строгоћу над Србијом, овога пута уцјенама о заустављању европских интеграција уколико се генералу Војске Републике Српске, Ратку Младићу, организује државна и војничка сахрана. Свакодневица у којој званичници Европске уније диктирају ко, гдје и како смије бити сахрањен, представља врхунац политичког лицемјерја и отвореног безобразлука.
Право на сахрану није дипломатски уступак већ основно људско право!
Питање сахране српског официра који је читав живот посветио служби свом народу претворило се у предмет политичке трговине и притисака. Наратив тзв. Хашког трибунала – институције која је примарно формирана ради печатирања НАТО верзије сукоба на Балкану – користи се као алиби за одузимање елементарних људских и вјерских права. Овдје је, прије свега, ријеч о сахрани православног хришћанина и Србина који је преминуо након исповијести, причести и са крстом у руци, и чија је посљедња жеља била да почива поред своје ћерке. Брисел овдје не дијели правду, већ покушава да дехуманизује читав један народ и да му забране право на памћење. У томе га слиједе сателити из комшилука,тако да је у Сарајеву поднешено преко 55.000 пријава против оних који су изразили саучешче поводом генералове смрти.
Двоструки аршини Европске Уније!
Забринутост Комесаријата за проширење због, како кажу, „величања ратних злочинаца“ звучи апсурдно уколико се погледа пракса самих чланица ЕУ. Широм Хрватске, БиХ и појединих европских земаља деценијама се уз највише државне, вјерске и војне почасти сахрањују осуђени припадници усташког покрета, нацистички официри и команданти чија су злодјела историјски доказана и у истом том Хагу пресуђена. Када политички и вјерски врх Хрватске и муслиманског ентитета Босне и Херцеговине присуствује таквим чиновима, то се у Бриселу третира као „унутрашње питање“ и „поштовање традиције“. Када Срби траже да српски генерал буде сахрањен по војничком кодексу и српском обичају, то постаје „пријетња европској стабилности“.
Сахрана осуђеног муслиманског генерала Расима Делића за доказане ратне злочине на Возући и Озрену није била упитна за Брисел, али јесте Младићева!? Има ли ту здраве логике?
Не смета им ни то што се бригадни генерал тзв Армије Р БиХ Сакиб Махмуљим, осуђен за ратне злочине у средњој Босни, слободно башкари негдје на турском мору. О етничком чишћењу пола милиона Срба из Хрватске, највећем послије 2. свјетског рата, „мудро ћуте“. По њима, није се ни догодило!
Генерал Младић је био командант Војске Републике Српске – војне силе која је спријечила да српски народ у Босни и Херцеговини потпуно доживи судбину Срба из Книнске Крајине. Да није било ВРС и њеног војног руководства, данас би Срба у Бањалуци, Бијељини или Требињу било подједнако колико их има у Книну, Глини или Вуковару, готово статистичка грешка а Србија би била суочена са таласом од додатних преко милион и по избјеглица. Због те чињенице народ Републике Српске одлично зна ко је и шта је био генерал Младић, без обзира на политичке квалификације и судске пресуде.
Ови притисци и уцјене из Брисела и комшилука (који не мисли главом већ попут проточног бојлера слуша наредбе из Брисела) показују српском народу јасну слику каква га заједница чека на такозваном „европском путу“. Они захтијевају одрицање од сопствене историје, традиције и поштовања према онима који су бранили свој народ у најтежим тренуцима.
Српски народ је кроз вијекове подносио жртве управо зато што није пристајао на неправду и што је знао разлику између овоземаљских уцјена и историјске истине.
Земаљско је за малена царство а небеско увијек и довијека. Знамо врло добро ко је кнез овога свијета и коме служе они који се додворавају таквом свијету.
И КАД НАМ МУШКЕ УЗМЕТЕ ЖИВОТЕ, ГРОБОВИ НАШИ БОРИЋЕ СЕ С’ВАМА!
Извор: фејсбук страница Војска Републике Српске
ФОТО: фејсбук
