Планерима рата у БиХ су требали муслимани из Сребренице!

Живи да убијају Србе, а мртви да се због њих суди Србима

Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ

Братуначка и Зворничка бригада Војске Републике Српске, које су чувале становништво и територију Братунца и Зворника управо од Муслимана из 28. дивизије „Армије РБиХ“, заједно су имале око 7.000 војника. Значи, имале су за пет хиљада људи мање од непријатељске дивизије која је, тог 12. јула 1995. године, са максималним бројем ратника кренула у своју нову борбену акцију са планетарно познатим крајем.

Шта су креатори новог курса у међународном праву, прикривени у недефинисаној „међународној заједници“, планирали да постигну формирањем Трибунала у Хагу и, претенденциозно склопљеним, термином „локални геноцид“ од неразговијетног броја погинулих и стријељаних војника 28. дивизије?

Циљ им је био да остваре правни утицај, какав никад нико у историји ове планете није имао. Жељели су да путем суђења предсједницима држава и влада, врховним командантима и генералима пруже своје криминалне пипке у сваки кутак ове планете и постану неприкосновена глобална сила. Суђење српским предсједницима и генералима била је само увертира за процесуирање сваком њиховом политичком противнику широм свијета. Њихову, перфидно смишљену, а медијима снажно подржану конструкцију ријечи „мушкарци и дјечаци из Сребренице“, умјесто стварног назива: припадници 28. дивизије „Армије РБиХ“ из Сребренице, након рата у БиХ прихватили су, чак, и тужиоци Хашког трибунала. Тако су, креаторима идеје о локалном геноциду, војници сребреничке дивизије, послужили као средства за реализовање старих и успјех нових планова: Живи – да убијаjу Србе; Мртви – да се због њих суди Србима. А какви су припадници „Армије РБиХ“ из Сребренице били као живи, показује примјер од 27. јуна 1992. године када су упали у српске засеоке Брађевину и Магудовиће. У Брађевини су заклали Стојана Стевановића, одсијекли му полни орган и угурали му га у уста. На монструозан начин убили су и Љубишу Гајића, у Магудовићима. Ријетка су људска бића која су у стању да ураде слично – да рањеног човјека ставе на ватру. Е, управо су то урадили, Муслимани из Сребренице, Љубиши Гајићу. Рањеног су га ставили на ломачу, и постепено пекли. Сличних, вјероватно и монструознијих, трагова оставили су у скоро сваком српском селу у које су ушли.

Напомена: Фотографисано у Ловници, Шековићи – Република Српска.

Манастирској библиотеци сам поклонио своју књигу „Република Српска од идеје до Дејтона“.

ФОТО: фејсбук