Спомен-плоча страдалим Србима – памћење народа који је распаран границама
Пише: Мара СИЊАНКА
У Ташмајданском парку у Београду, поред Храма Светог Марка, налази се спомен-плоча посвећена Србима страдалим у ратовима на простору СФРЈ (бивше Југославије) од 1991. до 2000. године. Спомен-обележје откривено је 30. августа 2010. године поводом Дана несталих, а освештао га је старешина храма са свештенством, уз служење опела пострадалима.
Ово није само спомен-плоча. Она је место сећања на једну од најтрагичнијих страница српске историје XX века – на страдање народа који је деценијама живео распршен широм југословенског простора, често одвојен административним границама које нису пратиле његову етничку и историјску распрострањеност.
Распадом СФРЈ те унутрашње границе постале су међународне границе нових држава. Срби који су вековима живели у Крајини, Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији и у другим крајевима одједном су се нашли изван граница Србије. За многе од њих, распад заједничке државе није значио само промену политичког поретка – значио је губитак домова, прогон, избеглиштво, страдање и нестанак читавих српских заједница.
Од Крајине до Косова и Метохије, током ратне деценије уследила су масовна убиства цивила, протеривања, разарања и уништавање материјалних трагова српског присуства. Више од милион људи српске националности било је принуђено да напусти своје домове током распада Југославије и ратова који су уследили. Посебно је трагично што су у појединим крајевима, после векова непрекинутог присуства, српска села и насеља готово потпуно опустела, а повратак прогнаних остао ограничен или онемогућен.
Зато је важно разумети: српски народ није настао унутар граница једне савремене државе. Српски идентитет није територијална категорија ограничена данашњом државном границом Србије. Срби су историјски народ чији су простор, култура, цркве, гробља и заједнице вековима превазилазили административне границе које су им током XX века наметане.
Ово спомен-обележје зато не говори само о онима који су погинули. Оно говори и о онима који су преживели, али су изгубили своје домове. О селима која су остала без својих становника. О гробљима која данас сведоче о некадашњем животу. О црквама и манастирима који су страдали. О породицама које и данас трагају за несталима.
И зато његова порука мора бити јасна:
Срби нису само они који живе унутар данашњих граница Србије.
Срби су били и остали народ Крајине, Босне и Херцеговине, Косова и Метохије и свих других крајева у којима су вековима живели.
А они који су у ратовима деведесетих година страдали – цивили, деца, старци, жене и војници који су бранили своје породице и домове – нису бројеви у статистици. Они су део памћења српског народа. Докле год се памте њихова имена и места у којима су живели, нису избрисани.
Памтимо. Не заборављамо. ❤️💙🤍
ФОТО: фејсбук
