Бугарски витез кога Срби не смеју да забораве!
Пише: Саша МРАТИЋ
Евгениј Василев био је српски војник и као такав јуначки погинуо 1995. године. Евгениј је приступио Војсци Републике Српске током 1993. године, распоређен је у јуначку 4. Озренску бригаду која је бранила Возућу и јужне падине Озрена.Свакодневне тешке борбе и чување Немањићких манастира прославили су ову бригаду.
Приликом једног НАТО удара Евгениј бива рањен, међутим одбија наређење свог команданта да напусти линију и оде на лечење. Тако рањен дочекао је и зору 10. септембра 1995. Тога јутра у пет часова два муслиманска корпуса кренуше у по ко зна коју офанзиву на Возућу и Озрен. Два корпуса на две лаке пешадијске бригаде, однос снага 16:1, на Возућу јуришају Муџахедини из Арабије, Туниса, Судана, Марока, Ирана… и баш они код Лозне заробљавају Евгенија. Код Завидовића, после страховитог мучења, су му одсекли главу.
Године 1996. Евгениј је одликован медаљом за храброст, годину дана касније његово тело пребачено је у Софију уз највеће државне почасти. Испраћају посмртних остатака присуствовао је почасни вод ВРС. Тело овог војника дошао је да прими његов рођени брат, Александар Василев. Александар Василев је пошао стазама свога брата две године касније. 1999. борио се као добровољац на Косову и Метохији где је три пута рањаван…
Слава Бугарском брату!
ФОТО: фејсбук
