Борац – Зрињски 1:0, тактичка дисциплина испред љепоте

Пише: Слободан СТАРЧЕВИЋ, фудбалски тренер

Дерби који није понудио много лијепог фудбала, али јесте много тактичке дисциплине, дуела и борбе за сваки метар терена.

У веома нервозном првом полувремену, обиљеженом великим бројем прекршаја, прекида и са мало квалитетне пас игре, практично нисмо видјели озбиљно креирану прилику, а готово ни прави ударац према голу. Обје екипе су прије свега водиле рачуна да не погријеше, па је утакмица дуго остала затворена и без правог ритма.

И баш када се чинило да ће Зрињски са 0:0 отићи у свлачионицу, Борац је у посљедњој минути првог дијела одиграо можда и најквалитетнију секвенцу цијеле утакмице.

Најприје је кроз неколико сигурних пасова умирио игру, а онда нагло промијенио ритам дубинским додавањем према Јуричићу. Грбић је ту добро реаговао и први стигао до лопте, али је након освајања погријешио у наставку акције. Док је задња линија Зрињског готово пасивно посматрала развој ситуације, Рогуљић је још једном промијенио ритам и дијагоналним пасом пронашао Ереру, који се правовремено убацио испред Абрамовића и погодио за 1:0.

Гол који није само закључио прво полувријеме него је, како се на крају показало, одлучио и цијели дерби.

У наставку је Зрињски очекивано преузео теренску иницијативу. Завршио је утакмицу са 57% посједа лопте, имао четири ударца према два Борца и корнер више, 5:4. Али ту долазимо до можда и кључне слике цијеле утакмице – од четири покушаја Зрињског само један је ишао у оквир гола, док је Борац своја два покушаја оба послао у оквир.

И то како!

У другом полувремену Борац је потврдио оно што смо и најавили прије утакмице – да би његова лијева страна, са Савићем и Ерером, могла и требала бити једна од кључних тачака преваге. Тренерски тим је у ту једначину додатно увео Рогуљића, који је својим позиционирањем и дијагоналним пасовима повезивао ту страну и отварао простор за њихове уласке.

У 55. минути управо Рогуљић започиње нови опасан напад још једном одличном дијагоналом према Херери, који правовремено улази у простор и шаље квалитетан центаршут према Савићу. А Савић је својим кретањем током цијелог меча правио велике проблеме одбрани Зрињског – уласцима између линија, појављивањем у међупростору и нападањем простора иза посљедње линије.

Овога пута био је веома близу да удвостручи предност Борца, али га је у томе сјајном интервенцијом спријечио Карачић.

Био је то још један детаљ који је показао да Борац није случајно тражио рјешења управо преко лијеве стране: Рогуљићева дијагонала, Херерин улазак и центаршут, те Савићево кретање представљали су врло јасан и добро припремљен механизам напада.

Како се утакмица ближила крају Борац се спустио нешто ниже, затворио централне просторе, био компактан између линија и натјерао Зрињски да велики дио посједа троши испред добро организованог блока.

Зато бих рекао да је Зрињски у другом полувремену имао теренску иницијативу, али је Борац имао дефанзивну контролу утакмице.

Утакмица са укупно само шест удараца двије екипе и чак 12 жутих картона најбоље говори колико је дерби био тврд, такмичарски и нервозан. У таквим утакмицама често не побјеђује онај ко има више лопте, него онај ко направи мање грешака и боље препозна тренутак када треба промијенити ритам.

Борац је управо то урадио у 44. минути.

Умирио је игру, убрзао у правом тренутку, казнио грешку противника и послије тога сачувао простор испред свог гола.

Понекад контролисати утакмицу не значи контролисати лопту.

Понекад значи контролисати простор у којем противник том лоптом може да вас повриједи.

ФОТО: фејсбук