Србија и терористи
Пише: Томо МИЉАНИЋ
На акт милосрђа према терористима Запад гледа као на глупост, јер држава, тако мисле на западу, убијањем терориста шаље јасну поруку да је цијена напада на државу неприхватљиво висока. Убијање терориста одвраћа будуће нападаче, гради повјерење грађана у институције и прекида циклус насиља.
Амери пошаљу флоту да убију неког терористу који се сакрио у мишију рупу, а о Израелу да не причамо.
Ганди каже да само слаби не могу да опросте. У том контексту, убиство терористе постаје брутална одмазда која често ствара нове мученике и радикализује становништво, чиме се регрутују нови терористи. С друге стране, милосрђе може интегрисати умјерене људе у друштво. Када класични (психички здрав) противник власти посматра акт милосрђа, он увиђа да живи у морално супериорној држави која брине о својим грађанима, чак и онда када они постану терористи.
Држава која показује милост на тај начин демонстрира унутрашњу стабилност и цивилизацијску зрелост.
Срби су народ који је требало да броји преко 40 милиона људи, али је захваљујући крвождерном окружењу тај број знатно мањи. Међутим, није само окружење криво – наши владари су трошили сопствени народ попут папирних марамица, чак су неки од њих ушли међу славне историјске личности.
Ипак, у том крвождерном окружењу, над рањеном Србијом – чија је крв одувијек дражила звијери вазда гладне српске крви – појавио се владар под чијим је вођством, гле чуда, Србија за петнаестак година изгубила десетак војника (можда и мање) – за толико дуг период најмање у својој историји. А јасно је у каквом времену живимо. Притом, држава никада није била војно јача. Просто Србија има(ла) владара (зато је најбољи у историји Срба) који чува људе, макар они били и терористи, какви су да су наши су!
„Ни дрвета без гране, ни човјека без мане“.
ФОТО: фејсбук
