Израел, одбројавање до Армагедона
(Израелска апокалиптична борба за власт)
Александар Дугин тврди да се политичка борба у Израелу претворила у глобални сукоб са апокалиптичним посљедицама.
Пише: Александар ДУГИН/Multipolar Press
Оно што се тренутно дешава у Израелу има огроман, можда и пресудан значај за читаво човјечанство. Нетанјаху иде до краја у спровођењу пројекта стварања Великог Израела. Ријеч је о чисто месијанској, есхатолошкој политици, утемељеној на кабалистичкој теорији Побједничког Месије (бен Давид), који се појављује након доласка Месије страдалника (бен Јосиф).
Трагични капитал страдања, нагомилан током Холокауста, сада се троши на моћ, величину и терор. Овај политички курс добио је подршку Трампа, а самим тим и Сједињених Америчких Држава, чиме је попримио глобални значај.
Његове најекстремније манифестације отворено су изнијели рабин Дов Лиор и израелски политичари Итамар Бен-Гвир и Безалел Смотрич: потпуни геноцид над Палестинцима и њихово потпуно протјеривање из Израела, рушење џамије Ал Акса, изградња Трећег храма, ширење територије од мора до мора, наметање Нојевог закона послушним незнабошцима, као и долазак Машиаха [Месије] и његово накнадно проглашење за краља Јевреја и господара свијета.
Отуда и уништавање Газе, окупација јужног Либана, инвазија на Сирију и рат против Ирана. То више нису планови, већ чињенице.
Политичка неизвјесност и судбина Израела
Сада се у Израелу, гдје диктатура, расизам и вјерски екстремизам мирно коегзистирају са демократијом и либерализмом, након избора појавила јединствена политичка ситуација.
Нетанјахуови противници, нешто умјеренији ционисти из блока Ајзенкота, могли би да успоре темпо есхатолошке ескалације и пребаце га у неутралну брзину, одлажући максималистичку стратегију за неко касније вријеме (али до када?).
Да би то постигли, међутим, морали би да формирају савез са Арапском листом, која је остварила значајан успјех на изборима за Кнесет.
Арапи су прагматично спремни на такав договор. Прихватили би готово све, под условом да то значи крај Нетанјахуа и његове отворено геноцидне политике. Да ли је ционистичка опозиција спремна да направи такав корак, остаје нејасно (Либерман тврди да није).
Ни Трампова позиција није извјесна. Он је већ много изгубио, заправо готово све, због своје безусловне подршке Нетанјахуу и агресивном ционизму. Ипак, могао би да настави истим путем, али би исто тако могао да одлучи да успори догађаје.
Значајно је да, према појединим информацијама, Трамп тражи од Нетанјахуа да склони са политичке сцене озлоглашене Бен-Гвира и Смотрича (мада све ове информације долазе из цурења података из Бијеле куће и различитих гласина).
Можда је то тачно, али далеко је од извјесног.
У Трамповом најужем окружењу ционисти и хришћански ционисти (екстремистички протестанти) и даље играју одлучујућу улогу, док је Трамп већ отјерао све своје присталице међу обичним америчким патриотама, припадницима изворног покрета МАГА, претворивши их у огорчене противнике.
Испоставило се да Израел контролише предсједника Сједињених Америчких Држава.
Сходно томе, оно што његови владари, политичари и представници опозиције мисле и раде, као и то какве ће се коалиције и политичке фракције тамо формирати, тиче се сваког човјека на планети Земљи.
Формирање владе у једној малој блискоисточној држави постало је питање од глобалног значаја.
Судбина пројекта „Антихрист“ сада је у рукама Ајзенкота и његове коалиције.
Израел је екран на којем се одвија свјетска историја, територија Армагедона у најдословнијем смислу те ријечи. На том часовнику исписује се хроника посљедњих времена.
ФОТО: фејсбук
