Зашто надлежно Тужилаштво Републике Српске у Бијељини ћути о монструозном злочину над Ненадом Ранкићем?
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
Убијање ратних заробљеника се третира као ратни злочин.
У рату је изричито забрањено убијање, мучење, сакаћење ратних заробљеника, а са женама се мора поступати са нарочитим поштовањем према њиховом полу. Претходних дана сам, у неколико објавао, писао о припадницима муслиманских јединица из Сребренице које су формацијски припадале „Армији РБиХ“, а који су убијали и маскрирали тијела убијених Срба и Српкиња ножевима, сјекирама, маљевима, моторним пилама; Који су силовали Српкиње и одсијецали им полне органе, који су одсијецали и мушкарцима полне органе. Све су то ратни злочини који су чинили припадници муслиманских војних јединица из Сребренице.
Јуче сам навео како је у Поточарима код Сребренице, крајем маја 1992. године, претходно везан за шљиву и поливен бензином, запаљен Ненад Ранкић. Стотине и хиљаде људи је свједочило том ратном злочину. И годинама ћуте.
Јуче објављене фотографије су доказ да су надлежни у општини Братунац морали, у кратком временском року, све сазнати о убиству Ненада Ранкића. Наравно да је и Окружно јавно тужилаштво у Бијељини требало, до сада, све своје обавезе да заврши , када у питању убиство Ненада Ранкића.
И? Шта су урадили? Јесу ли формирали предмет? Ако јесу, да ли се предмет налази у Окружном суду у Бијељини, или скупаља прашину у некој братуначкој канцеларији? Ако је предмет стигао до Тужилаштва у Бијељину, шта се чека? Јесу испитали садашње становнике Поточара.
Јасна ситуација је у питању! Убијен је и запаљен Ненад Ранкић. Десило се то крајем маја 1992. године у сребреничком насељу Поточари. Бројни свједоци су то морали да виде. Ненадово тијело је из Поточара избавио Ненадов брат Предраг. Постоје и фотографије. Објавио саа их јуче.
ФОТО: фејсбук
