Двије половине Срба
Пише: Томо МИЉАНИЋ
Постоји дубоки осјећај да су Срби носиоци сјемена једне исконске цивилизације, а да ли то сјеме тек клија, да ли је већ проклијало или је пак пустило своје прве изданке – вријеме ће показати.
Да би се родила нова цивилизација, људи не смију остати заробљени у оквирима ума старог свијета; они морају мислити другачије. Срби тај услов несумњиво испуњавају – они су суштински другачији.
На сасвим необичан начин, догодило се нешто велико и добро: Срби су изњедрили својеврсни (чудни?) двопартијски систем, односно политички су се подијелили на двије дубоко супротстављене половине. Та подијељеност је толико снажна и страствена да би сваки други народ, на нашем мјесту, већ одавно био гурнут у понор грађанског рата. А Срби, умјесто сукоба, као највећу одмазду према пораженој страни – крече!

Да ни на једној страни ђаво није тако црн каквим се чини, свједочи и мудра одлука ослободилаца да не мијењају досадашњу спољну политику. То је, у суштини, тихо признање да је „страшни и грозни“ СНС са својом екипом водио добро исбалансиран спољнополитички курс.
Ма колико то данас дјеловало невјероватно, те двије супротстављене половине ће, на велику жалост многих душмана, пронаћи још много заједничких тачака, и још више тачака раздора – јер то нијесу диобе то је рађање. Рађа се нешто велико.
Такви су Срби: несложно, они већ хиљадама година поносно гурају своју причу. Дакле, да ли су пупољци те приче напокон извирили, шта мислите ћацији, а шта мислите ви телетабиси?
ФОТО: фејсбук
