Новинари и глупа питања у Тивту

Пише: Томо МИЉАНИЋ

У Црној Гори је изнад Устава ситуација када моћни чико каже: „Припази ми на овог малог!“

На неким поклонима не треба захваљивати, то чак није ни пристојно. Тако нема потребе ни да захваљујемо Урсули што је инсистирала на доласку предсједника Србије. Изгледа да јој је моћни чико (читај: Кина) рекао да припази на овог мог Александра.

Кроз ову нашу лијепу Црну Гору прошло је свакаквих ликова, од врхунских криминалаца до најчувенијих људи, али се мора признати да атрактивнији гост у Црној Гори није долазио од њеног настанка. Скуп на који је позван замишљен је као некакав самит, један од многих, краће речено – безначајан. Али на значају добија због предс’едника Србије, уствари због њега је и сазван.

Александар Србин дошао у најљепшу земљу на свијету, заправо су га увели у најљепше минско поље. Тако су сви у Црној Гори са одушевљењем дочекали Александра Србина – једни су се искрено обрадовали његовом доласку, док су други одушевљено исказивали болесне фрустрације гледајући ко ће му успјешније поставити мину. Свакако, нико није остао равнодушан.

Око Александра Србина прштале су мине као дјечије прскалице, а он, на запрепашћење минера, шеретски преузима шоу домаћину, док од европских лидера прави декорацију.

У традицији гостопримства, понашање појединих новинара у Црној Гори представља некултурно и бахато коришћење домаћег терена. Ваља се присјетити деведесетих година, некултуре и застиђа Милових новинара приликом дочека предсједника Хрватске, БиХ, Словеније и Македоније. Овај пут, подмлађени састав Милових новинара добија директиву да на исти некултуран начин дочека Александра Србина.

Док хрватски предсједник понижава Црну Гору са седам услова које ниједна суверена држава не би испунила (наравно, Црна Гора хоће), не доживљава никакав притисак новинара сва могућа новинарска некултура излива се тиватском ривом ка Александру Србину.

Ето, један новинар из Хрватске поставио је Александру Србину, владару Срба, питање: „Да ли ћете поднијети оставку ако Хрватска освоји Свјетско првенство у фудбалу?“ Наравно, то је шала – тако глупог новинара нема у Хрватској.

Али у Црној Гори имамо не једног, него много тако тупавих новинара, спремних да кидају главе (метафорички) да би се удодворили Милу (Мило је персонификација сваког зла у Црној Гори). Тако ће један кидач (метафорички) српских глава поставити неопјевано глупо питање госту, предсједнику Александру Србину: „Да ли ћете поднијети оставку ако Црна Гора уђе у Европску унију?“

Безбели, у овом питању је сва суштина постојања Монтенегра. Монтенегро  не улази у ЕУ да би нама било боље, већ нас примају у ЕУ да би напакостили Србији. У његовој свијести на навијање резон је сљедећи: ако успије да напакости Србији, он сам је побиједио Србију. Наравно, најмање што сваки Србиан након тога може да уради јесте да изврши харакири, а да предсједник Србије поднесе оставку и сам се набије на колац.

А онда се други талас некултурних новинара залијетао и безглаво улијетао у очигледну замку Александра Србина. Овај само што није пукао – не од мина-прскалица, него од смијеха – слушајући питања о момцима из Србије који су депортовани због фризура и тетоважа.

Да бисмо схватили ишчашену перцепцију новинара са звјезданог неба Црне Горе, опет се морамо вратити у прошлост, у доба СФРЈ. У то вријеме, милиција је сматрала да су сви који носе дугу косу криминалци. Народ је прихватао ту милицијску перцепцију, а са њим и тадашњи новинари. Времена су се промијенила, народ о томе не воид рачуна али сада полиција сумња да су криминалци на оне који носе војничке, кратке фризуре. Још ако су ишарани тетоважама и носе транспарент „СРБИЈА ПОБЈЕЂУЈЕ“, они су по дифолту 100% „кримоси“. Зато их мора  вратити одакле су дошли, да не би ушли у државу тек ослобођену од окупације.

Ето, без трунке новинарске провјере, ове наше некултурне новинарске звијезде улетеле су у замку Александра Србина. Доказано је да су у питању били добри момци као бирани, љепотани, момчине – нашим дјевојкама су већ попустили ластиши на гаћама. Уз то су склони гашењу ватре тамо гдје треба.

Новинарски самураји осташе као  попишани зумбул на контра питање Александра Србина: “Како то ако су криминалци да их наша полиција није похапсила?”

Александар Србин са лијепим успоменама одлази из братске Црне Горе (невјероватно како то грозно неким јадовима звучи) новинарски зумбули осташе  без главе српског предсједника у рукама, а предс’едник Србије жив и здрав се врати међу своје зумбуле, а тамо цветају много отровнији но амо.

ФОТО: фејсбук