Тестамент Александра Македонског Србима…

Извор: Занимљива историја и географија

А сада нешто о тестаменту Александра (Лесандра) Македонског Србима (и Мезагетима). Ко су Мезагети? То је древни номадски народ иранског порекла који је насељавао просторе између Каспијског и Аралског језера. Најпознатији су по својој ратничкој култури и историјском сукобу са персијским царем Киром Великим. Најпознатија владарка Мазагета била је краљица Томирида, која је, према легенди, у бици 530. године пре нове ере, поразила и убила персијског освајача Кира Великог.

Оригинални тестамент Александра Македонског се налази уклесан на каменој плочи у цркви Светог Јеронима у Прагу и није доступан јавности!?

Право име Александра је Лесандро (Лесандар), јер је тако написано и у тестаменту, али и у многим историјским изворима.

Наш истраживач Миленко Николић уложио је огроман вишегодишњи труд да сазна о чему се говори у тестаменту овог прослављеног ратника. Селектирајући информације и сужавајући круг добијених резултата, коначно је дошао до четири древне књиге у којима се добро и прецизно објашњава шта је написано у тестаменту.

Овај свој рад који је прворазредни куриозитет, сабрао је и објавио у д‌елу „Тестамент Александра Великог“. Једна од тих књига је Црквена историја Горњолужичких Срба, у којој је садражан један невелик текст који је потпуни препис тестамента. Не можемо овд‌е написати све, али почетак иде овако:

„Ми, Александар, Краљ Филипа у Македонији, кнежевинама првенствено, оснивач царства у Грчкој, син великог Јована, опуновлаштен кроз Ректанаб, Брамане и дрвећа, такође сунца и месеца поштовалац, уништитељ персијског и медиског царства, срца највећег светског од почетка до пропасти, од подна до поноћи. Поштованој српској историји језика…“

У даљем тексту преовладавају похвале Србима и намењују им се они који ће им служити. Неканонски списи Светог Писма започињу делима Лесандра Великог, чак их и Куран признаје, јер говоре о униврзалним д‌елима хуманости, слободе, братсва и једнакости међу људима.

За разлику од свих великих владара пре и после њега, Лесандар је први планетарни владар који је силу подредио човековом праву на егзистенцију!

Најбољи сведок за ову тврдњу је толеранција вера и култура, јер, војнички пораженим народима, ове вредности нико није наметао у складу са победником, како је иначе обичај сваког окупатора.

За Лесандра је људска величина била у врлини, која је опет по његовом схватању била људска дужност. Говорио је да врлина уздиже човека изнад телесности.

Ове његове тврдње и његов образац понашања и живота налазимо у једном писму свом врлом учитељу Аристотелу, гд‌е дословце каже :

„Волео бих више да сазнам духовни закон Васељене, него да васцели свет војнички покорим“!

Био је сигурно најобразованији војсковођа и освајач у историји. Изузетно толерантан према свим народним веровањима и обичајима које је све уважавао полазећи од општих људских вредности. Дао је да се на једној плочи близу Ниниве уклешу „Закони Људски“, у историји препознато као „Смарагдна плоча“.

Посебно је стотине пута читао Илијаду, а одлично је свирао лиру, као и Ахил пре њега, или Скендербег после њега на пример. У опхођењу је био вазда ведра духа и лаконске мисли.

Омиљен од свих, чак и од побеђених. На њега нико никад није покушао никакав атентат. То је истински куриозитет. Једном му је Аристотел приговорио да ће се изгубити без мапе у далекој Азији, а овај му је одговорио:

„Морнари су се одувек оријентисали по птицама“.

Једном му је чувени Парменид рекао да узме понуђено огромно злато персијског цара Дарија, јер би и он то исто урадио да је цар, а Велики му је одговорио:

„Не, али и ја бих то урадио да сам Парменид.“

Пре одласка на исток, све своје небројено богатсво је разделио другима, а са собом је понео једино „Наду“. Мало је познато да је извршио и реформу дотадашњег календара који су касније Птоломеји Лагићи пренели у Египат, а Клеопатра наложила Созигену да изради за Цезара, нама данас познати као Јулијански календар.

Први је формирао унивезални културни центар у Александрији и први отворио упоредно поље проучавања људских култура.

Ово је био осврт на мање познате детаље из живота овог ненадмашног освајача, који јесте био непоновљив ратник, али и освајач људских душа…

(Аутор је учитељ историје у пензији и директор Издавачке куће „Јерусалим“ из Бара).

ФОТО: фејсбук