Зашто Скупштину Црне Горе не боле и жртве свог српског народа?
Пише: Српскопитање
Док се у Скупштини Црне Горе организују изложбе посвећене Сребреници и шаљу јасне институционалне поруке о култури сјећања, намеће се једно једноставно, али суштинско питање:
Зашто Скупштину Црне Горе не боле и жртве сопственог српског народа?
Ако је парламент мјесто које треба да представља све грађане, зашто никада није организована изложба о српским жртвама у Подрињу, Братунцу, Скеланима, Кравици и другим мјестима у којима су страдали српски цивили? Зашто породице тих жртава никада нису добиле исти институционални пијетет?
Нико не треба да спори право на сјећање и поштовање било чијих невиних жртава. Напротив, свако страдање заслужује достојанство. Али, једнако тако, и српске жртве заслужују да буду видљиве, признате и упамћене.
Посебну тежину овом питању даје чињеница да се све дешава у парламенту којим предсједава Андрија Мандић, политичар који је годинама говорио да представља интересе српског народа у Црној Гори. Управо зато јавност има право да пита: зашто се под кровом Скупштине налази простор за једно сјећање, а не и за друго?
Истинско помирење не може се градити на селективном памћењу. Оно захтијева једнак однос према свим невино страдалим, без обзира на њихову националност.
Док год српске жртве остају изван институционалног сјећања, остаће и питање на које неко мора дати одговор:
Зашто Скупштину Црне Горе не боле и жртве свог српског народа?
Извор: фејсбук страница Срби у Црној Гори
ФОТО: фејсбук
