Хрватски кољач Динко Шакић умро 2008. године
Командант хрватског геноцидног логора смрти Јасеновац у којем је убијено на 57 различитих начина преко 700.000 људи.
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
На данашњи дан, 21. јула 2008. године у затвору је умро Динко Шакић, командант хрватског логора “Јасеновац” у Славонији.
Рођен је у околини Имотског у Далмацији. Проглашење Независне Државе Хрватске 1941. године затекло је њега и његовог оца Мату, ватреног германофила и хрватског нацисту, у Босанском Броду. Као такав, Мато је одмах именован за предсједника општине Босански Брод. На тој дужности се истакао незапамћеним злочинима.
Динко се оженио Надом Лубурић, полусестром хрватског пуковника Вјекослава Лубурића, званог Макс, којем је надлежност била организација логора, управа и њихово осигурање.
Захваљујући родбинским везама са Лубурићем, започео је брз успон по хијерархијској љествици у Хрватској. Напредовао је у чин поручника и постао „часник“ (официр) у команди логора Јасеновац. Предњачећи у својим злочинима, за то је награђен и унапријеђен у чин надпоручника. Године 1944. постављен је за команданта – управника или заповједника концентрационог логора Јасеновац.
Након рата, Шакић заједно са својом супругом тзв. пацовским каналима бјежи у Аргентину а 1947. године у Росарију је отворио малу фабрику текстила. Имао је троје дјеце, којима је крштени кум био лично Анте Павелић. У Аргентини постаје ватрени перониста, и када је Хуан Перон смијењен са власти одлази у Шпанију, гдје је био најближи сарадник Вјекослава Лубурића.
У Аргентину се враћа три године касније. Приликом посјете Фрање Туђмана хрватским исељеницима у Аргентини, новинари су направили интервју са Динком Шакићем. Он се тада први пут хрватској јавности похвалио својим дјелима, изјавивши како би све то, ако треба, урадио и опет. Истом приликом сусрео се и са Туђманом, са којим се задржао у разговору, уз заједничку фотографију.
Три године касније истраживачима центра Симон Визентал запао је за око Шакићев интервју аргентинском „Каналу 13“. Недуго потом Динка Шакића аргентинска полиција лишила је слободе. Шакић је из Буенос Аиреса у пратњи службеника Интерпола пребачен у Загреб.
Због одговорности за геноцид над Србима, Динко Шакић је осуђен на затворску казну од срамних свега 20 година и то због „ратног злочина“ против цивилног становништва. У лепоглавском затвору Шакић је почео да пише књигу мемоара (с радним насловом „Са Поглавником у Алпама 1946. године“).
Умро је у затворској болници Реметинец у Загребу. Динко Шакић је сахрањен у пуној усташкој униформи из Другог свјетског рата. На тој сахрани, доминикански свештеник одржао је говор у коме је рекао да „суд који је оптужио Динка Шакића оптужио је Хрватску и Хрвате” и да „сваки Хрват треба да буде поносан на име Шакића“. Он је такође тврдио да је Независна Држава Хрватска формирала темељ за успостављање модерне државе Хрватске. Динка Шакића терете да је лично, из разоноде и садизма, убио двадесет логораша (иако је убио на хиљаде).
А он је изјавио: Са својих седамдесет, кад имам дјецу и унуке, понављам: Опет бих учинио исто…НДХ је била темељ на којем је изграђена данашња Хрватска.
ФОТО: фејсбук
