Зашто је острво Крф посебно за Србе…

Пише: Српскопитање

Туристи из Србије имају посебан разлог да за своју дестинацију у току летњег одмора одаберу острво Крф. Тамо ће се у Српској кући и на острву Видо, некад познатом као острво змија, сетити потресних стихова „Плаве гробнице“, славног песника Милутина Бојића који је, заједно са хиљадама српских страдалника, доживео смрт. Сахрањен је уз највеће почасти на гробљу Зејтинлик 1917. Још на самом улазу у Српску кућу у старом језгру града, и у најравнодушнијем човеку, покренуће се лава емоција при погледу на стравичне призоре српске голготе од 1916. до 1918. Трагичну судбину доживело је на овом острву око 5.000 српских војника и официра, а само у једном дану умирало је 200-300 младића чија тела су прогутале плаве дубине Јонског мора.

Сећање на трагичну епоху из српске историје у Првом светском рату не могу да засене раскошна лепота зеленог острва и споменици античке историје, културе и уметности. Крф је данас мека светских туриста који огромним прекоокеанским бродовима упловљавају у његову луку. Лепо медитеранско острво постаје лети права космополитска оаза, што је кроз векове свог постојања и био захваљујући смењивању владавина Византије, моћне силе Венеције (четири века се задржала на острву), затим, Француске и Енглеске, све до 1864. када су се коначно сва јонска острва ујединила са Грчком.

Свака управа оставила је трагове, па је Крф и данас посебан, јединствен по мешавини разних архитектонских стилова, али и различитих уметничких и историјских споменика.

Одушевљени бујним зеленилом, егзотичним растињем, прелепим пешчаним увалама, чистим морем, „ходочасници“ из Србије не остају мање узбуђени пред призорима голготе коју је преживела српска војска прелазећи, у повлачењу пред аустроугарском и немачком војном силом, албанске гудуре, не би ли се, изнурена, гладна и болесна, дочепала Крфа.

У разговору са врсним познаваоцем ове епохе српске историје, Љубомиром Сарамандићем, сазнајемо да су, захваљујући крфској управи, која се одупрла рушењу старих зграда, сачувани многи објекти који подсећају на боравак Срба на острву.

Истражујући три године трагове и записе о том времену, Сарамандић је сачинио књигу „Ходочашће на Крф“, у којој је забележено много тога што се до тада није знало. Тако је открио да су у месту које је познато по забави младих (Кавос), некадашње коњушнице српске војске, данас адаптиране у кафиће и дискотеке.

Записао је и то да су Срби оставили на староседеоце, са којима су се зближили, утисак весељака који су трошили на забаву, песму и музику све што би зарадили. Чувени италијански дипломата, гроф Карло Сфорца, записао је, између осталог, следеће:

„Од свих туђинаца који су се смењивали на острву, најживље симпатије стекли су Срби и то из више разлога. У првом реду зато што су српски чиновници и официри сматрали као најхитнију ствар да потроше сав свој новац чим га приме“. Зар нам ово запажање од пре једног века не звучи познато!?

Двогодишњи боравак није могао да не остави и друге последице, на пример зближавање српских младића и девојака са Крфа. Хотел „Бела Венеција“ је одиграо важну улогу управо у српској историји. Осим што је био познат по томе што је у њему боравио регент Александар Карађорђевић и чланови српске владе, тројицу угледних Срба погодила је Аморова стрела у отменом дому власника хотела. Наиме, три ћерке Јаниса Газиса удале су се за тројицу наших људи који су били чести гости на концертима у кући власника које су приређивале музички образоване његове три ћерке. Ђована, најстарија, удала се за коњичког официра Миливоја Чолак Антића, Сапфо за професора Љубомира Казимировића, и најмлађа Аугуста за Милана Стојадиновића, будућег српског премијера.

И будући министар спољних послова Александар Цинцар Марковић оженио се Крфљанком Идалијом Зерва. И многи други виши и нижи официри, али и обични војници у које су се заљубљивале Крфљанке, ступили су у брак на острву.

Многе Крфљанке су дуго патиле по одласку српске војске са острва које им је пружило услове за опоравак. Једна удата дама писала је српском официру, после завршетка Првог светског рата, између осталог, следеће:

„…Крф је онакав какав је био пре 1916, али мени изгледа да је гори него пре. Занемео је, пуст, не пева више. Ваш народ стално и увек пева, на тај жагор била сам навикла. Дошли сте и показали сте нам шта значи живот и отишли сте, а нас сте оставили несрећне…

Извор: фејсбук страница Занимљива историја и географија

ФОТО: фејсбук