Од етничког чишћења Крајине и Хага до неправедног ослобађања ратног злочинца Рахима Адемија

Пише: Илија СМИЉАНИЋ

Након што се на данашњи дан 2001. године добровољно предао Међународном трибуналу за ратне злочине у Хагу, бивши генерал тзв. Хрватске војске Рахим Адеми прошао је кроз вишегодишњи правни и судски процес који је окончан његовим потпуним ослобађањем. Међутим, операција Медачки џеп, због које му се судило, остала је уписана као један од најмонструознијих злочина почињених током рата у Крајини.

ОД ОФИЦИРА ЈНА ДО ГЕНЕРАЛА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ

Рахим Адеми је етнички Албанац, рођен 30. јануара 1954. године у Карачима код Вучитрна на Косову и Метохији. Године 1976. завршио је Војну академију у Београду, након чега је службовао у Рогозници код Шибеника, гдје се оженио и добио двоје дјеце. Војни суд у Сарајеву га је 1986. године осудио за контрареволуционарна дјела и албански иредентизам, али га је Врховни војни суд након годину и по дана затвора ослободио по жалби.

Сљедећи период провео је као официр у Сињу до 1990. године, када је дезертирао из Југословенске народне армије како би учествовао у формирању тзв. хрватских војних снага. Године 1991. приступа Министарству унутрашњих послова, а потом Оружаним снагама Републике Хрватске. Као бригадир је од 1992. до 1993. године командовао јединицама у подручју Сиња са посебном одговорношћу за брану Перућа.Године 1993. именован је за замјеника команданта Зборног подручја Госпић, али је исте године, након злочиначке операције Медачки џеп, разријешен дужности. Касније је служио као замјеник команданта Зборног подручја Сплит, а 1995. године је унапријеђен у чин бригадног генерала за заслуге у операцији етничког чишћења Срба, Олуја. Од 1999. године обављао је дужност помоћника главног инспектора Оружаних снага у Загребу.

ОПЕРАЦИЈА СПРЖЕНА ЗЕМЉА И СТРАДАЊЕ СРПСКОГ СТАНОВНИШТВА

Операција Медачки џеп одвијала се од 9. до 11. септембра 1993. године против одбрамбених јединица Републике Српске Крајине. Подвелебитска села Почитељ, Читлук и Дивосело, која су се налазила под наводном заштитом УНПРОФОР-а, након упада хрватских снага у потпуности су уништена по систему спржена земља. Према подацима Документационо-информационог центра Веритас, током ове акције убијено је и нестало 88 Срба, међу којима је било 17 жена, док су 26 жртава биле особе старије од 60 година. Директор Веритаса Саво Штрбац, који је организовао преузимање посмртних остатака 52 Срба бачених у крашку јаму, истакао је да се још 11 људи води као нестало. На подручју гдје је 1991. године живјело 876 људи, данас је простор потпуно етнички од Срба очишћен и пуст, са изузетком троје стараца.

Предсједник Управног одбора Координације српских удружења породица несталих лица Драган Пјевач, чија је мајка такође убијена у овој акцији, наглашавао је да је Медачки џеп један од најстрашнијих злочина у рату. Током судских поступака утврђено је да су припадници окупационих хрватских снага примјењивали најсвирепије методе мучења и убијања. Жртве су клане у подрумима, спаљиване у својим кућама, вучене возилима и гађане ножевима. Забиљежени су случајеви вјешања о дрвеће, бичевања, посипања соли по крвавим леђима заробљеника, а једна Српкиња је набијена на колац. 

СУДСКИ ЕПИЛОГ: ПРЕДАЈА, ПРЕНОШЕЊЕ ПРЕДМЕТА И ОСЛОБАЂАЊЕ

Након што га је Хашки трибунал оптужио за злочине против човјечности и кршење ратних права и обичаја, Адеми се добровољно предао у Хагу 2001. године. На основу одлуке Судског вијећа од 20. фебруара 2002. године, пуштен је на слободу до почетка суђења, уз гаранције Владе Републике Хрватске. Овај предмет ушао је у историју Хашког трибунала када је у септембру 2005. године уступљен хрватском правосуђу. То је био први случај да судије у Хагу препусте процесуирање оптужница за ратне злочине локалним судовима.

Суђење Адемију и саоптуженом генерал-мајору Мирку Норцу започело је у јуну 2007. године пред Жупанијским судом у Загребу. Адемијев правни тим током поступка је доказивао да је у зони операција постојала паралелна линија командовања. Тврдило се да је стварну контролу над јединицама на терену имао начелник Главног стожера Јанко Бобетко преко секторских команданата, укључујући Мирка Норца, док је Адеми наводно био формално заобиђен.

Маја 2008. године Жупанијски суд у Загребу донио је првостепену пресуду којом је Рахим Адеми ослобођен свих тачака оптужнице, док је Мирко Норац проглашен кривим и осуђен на седам година затвора. Врховни суд тзв. Републике Хрватске је у новембру 2010. године у потпуности потврдио ослобађајућу пресуду за Адемија, чиме је поступак против њега дефинитивно окончан. Иако је Адеми пред домаћим правосуђем ослобођен кривичне одговорности услијед недостатка ефективне командне контроле, чињенице о обиму и бруталности злочина у Медачком џепу остале су судски и историјски потврђене.

Памтимо!

ФОТО: фејсбук