ФК Борац – мука и борба
Пише: Славко БАСАРА, главни и одговорни уредник Српскопитање
Од када знам за себе и Фудбалски клуб Борац двије ријечи су везане за култни клуб који је ове године, 4. јула (додуше званично много раније), прославио 100. рођендан – мука и борба!
То је непрестана битка, попут оне у мом Подгрмечу и епопеја о Козари, које су показале да у Крајини расту хероји великог и храброг срца. Највећи херој данашње Републике Српске, нападане са свих страна, је управо Фудбалски клуб Борац. Симбол живота, останка и опстанка!
Клубови попут Борца су институције, али кроз њега пролазе људи свакаквих намјера, карактера и убјеђења, па понекад и сама јавност и распамећени навијачи буду у заблуди – шта је стварно исправно, а шта је лоше!?
Фудбалски клуб Борац нису само појединци који га тренутно представљају, то су године и деценије борбе, генерације и генерације људи, ношење светог грба који је имао три основне боје, али је мијењао њихов редослијед у зависности о политичким и друштвеним околностима. Прилагођавао се ситуацији, мислио о опстанку, а знао своју мисију!
Полигони су различити, дјелатности још разноврсније, поготово у фудбалу који је од игре милиона и „најважније споредне ствари на свијету“ постао бизнис појединаца и „битка на живот и смрт“ одређених колективитета!
Овај Борац припада савременом времену прошлости или духовном схватању садашњости…
У сваком тренутку има раубера, поготово када се успјешно игра, да се поигравају…
Ниједан појединац није Борац, а клуб славног имена, реномеа и угледа је скуп појединаца. Требало би да буде оних најбољих и добронамјерних. Јасна је парола: „Борац то смо сви!“
Истрага против предсједника Звјездана Мисимовића, директора Дејана Чате и, по хијерахији, даље одговоних лица у ланцу одлучивања на бањалучком Градском стадиону су само наставак једне (не)јасне приче у којој се припрема терен за 4. октобар ове године. Борац, као персонификација отпора, трајања, борбе и издржљивости опет је мета оних који марионетски желе да га прикажу или осионо сруше, не марећи за посљедице и чињеницу – да ако се уништи симбол, опстанак је споран!
Нажалост, Фудбалски клуб Борац и Бањалука нису само сметња онима који су их деценијама настојали да минимизирају и доведу на ниво провинције. Данас имају европски потенцијал и будућност. А то некоме, у самој Бањалуци, не одговара. Поготово не у региону, када се изгубила „велика четворка“, а устињавањем Југославије никли нови фудбалски центри, препознатљиви, од којих је један, између осталог, и град на Врбасу.
Послије утакмице са Левским десила се спорна источна трибина без употребне дозволе за кров. „Ујео вук магаре“, навијачи су опет били на истоку! Након Петрокуба саслушани су водећи људи клуба у полицији, с разлогом или не, утврдиће истрага…
Шта ће бити, односно шта се може очекивати, ако Борац буде играо против белоруског Витебска?
Можемо само да нагађамо?!
Сваки појединац који је, и ако је, злоупотријебио Борац, мора да одговара лично!
Плашим се да ће у свему овоме, највише, испаштати клуб.
Симбол живота и опстанака, срце Републике Српске!
ФОТО: Агенције
