Зашто је Мартићева „Наредба о евакуацији” најобичнија манипулација за правдање етничког чишћења?
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Мартићев папир је биједно покривало за геноцид а теза о „самопротјеривању” је врхунац људског и моралног дна!
Сваки пут када неко извуче одлуку Врховног савјета одбране РСК од 4. августа 1995. како би спрао одговорност са џелата и оптужио жртву за сопствено протјеривање, не присуствујемо само историјском фалсификату – присуствујемо бестидном оправдању злочина.
Свако ко користи овај папир да каже како су Срби „сами отишли” барата аргументима који су ван сваке памети и елементарне логике.
Ево неколико чињеница које ту јефтину, кукавичку конструкцију стављају тамо гдје јој је и мјесто – у сметлиште историјског срама:
1. Апсурд логике: Наредба коју нико није могао ни да чује ни да види
У тренутку када је овај документ заведен (17:20 часова), Книн и читава Крајина су сатима били у потпуном мраку – без струје, без телефонских линија, без радио-сигнала. Како су то десетине хиљада људи у одсјеченим селима широм Лике, Кордуна, Баније и Далмације наводно „послушале наредбу” са папира који физички нити су могли да виде, нити да чују? Да ли завист и мржња толико помрачују ум да вјерујете у телепатско преношење наредби?
2. Људи су бјежали од челика и ватре, а не због Мартићевог потписа.
Народ је у паничне збјегове кренуо сатима прије него што је овај папир уопште откуцан, спашавајући живе главе док су им над главама пуцале десетине хиљада граната. Називати бјекство мајке са дјететом на трактору пред кишом артиљеријских пројектила „планском евакуацијом” може само онај ко је потпуно изгубио људску савјест и стид.
3. Безочно извртање међународног права!
Папир о којем говоримо био је касни, формални акт очајничке власти која се позвала на Женевску конвенцију у покушају да заштити цивиле у зони агресије. Претворити правни акт који позива на заштиту цивила у некакав „доказ о самопротјеривању” није само цинизам – то је ментална гимнастика којом се покушава оправдати упад и етничко чишћење.
4. Ако је то била „мирна и добровољна евакуација”, зашто се наратив распада на сљедећим питањима:
Зашто је ПOСЛИЈЕ проласка хрватске војске систематски спаљено преко 40 000 српских кућа, станова и других објеката? Да ли су и то Срби „сами запалили” у одласку?
Зашто су затечени старци у Вариводама, Голубићу, Груборима, Гошићу и десетинама села од Далмације до Баније клани и убијани на прагу својих домова недјељама након тог 4. августа?
Зашто су авиони ракетирали нејач и цивилне колоне на Петровачкој цести и у Сводни ако су „само одлазили”?
Зашто су експресно донијети декрети о одузимању имовине и забрани повратка?
Срби нису отишли због некаквог Мартићевог папира за који нису ни знали. Отишли су јер им је алтернатива била физичка ликвидација. Страдање 320 000 прогнаних и затирање читавог једног народа са вијековних огњишта не може да спере никакав папир, а они који њиме машу само показују да немају ни мрву људскости ни моралног срама.
ФОТО: фејсбук
