Одбрана Баније 1995. године
Херојски отпор Српске војске Крајине и заштита народа у огњу „Олује”
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Напад на зону одговорности 39. банијског корпуса Српске војске Крајине (СВК) започео је 4. августа 1995. године у раним јутарњим часовима из правца Суње, након чега су се ратна дејства брзо проширила читавом линијом фронта.
Иако је самој агресији Хрватске војске (ХВ) претходило ваздушно дејство НАТО авијације, која је уништила српске системе и центре везе, први талас непријатељских напада био је одлучно и успјешно одбијен.
4. август: Битка за Котар шуму и слом првог таласа
07:00 ч: Након заузимања пункта UNPROFOR-а од стране ХВ-а, долази до жестоког окршаја у Котар шуми између хрватских диверзантских група и бораца 31. петрињске пјешадијске бригаде СВК.
Одлучан противудар: Команда 31. бригаде брзо упућује појачање у шири рејон Котар шуме (један тенковски и један пјешадијски вод, извиђачко-диверзантски вод и вод милиције), гдје у потпуности разбијају и неутралишу хрватску агресорску групу.
08:00 ч: Упркос погибији команданта 4. батаљона и краткотрајном повлачењу ка селу Стражник, српски борци се консолидују, враћају на положаје и у потпуности стабилизују линију одбране.
Сукоб код Фирела: Приликом напредовања три хрватска тенка из правца Фирела, борци 31. бригаде уништавају два, а трећи заробљавају. Непријатељ се у паници повлачи у правцу Двора, остављајући за собом 12 погинулих и више рањених војника.
Наставак притиска: Непријатељ наставља оклопно-механизоване нападе у правцу Петриње и Глине уз снажну подршку артиљерије и ратне авијације, због чега се 4. батаљон до 14:30 часова извлачи са положаја на Жупића брду.
Ноћ 4/5. август: Ноћ протиче у обостраном, интензивном артиљеријском гранатирању.
5–6. август: Борбе за Глину, одбрана колоне и пакао у збјегу.
Након настављеног гранатирања Петриње, 6. августа тежиште борби преноси се на рејон Глине, гдје се 24. глинска бригада СВК постепено повлачи из града под притиском надмоћнијег непријатеља.
Истовремено, 33. бригада СВК преузима кључни задатак – осигурање и извлачење српских цивила са Баније. На овом правцу долази до сукоба са муслиманским снагама 5. корпуса Армије БиХ, који из правца Бихаћа одн. Бужима нападају колону српских избјеглица.
Масакр над збјегом и погибија Нанића: У рејону Чоковача – Висока глава – Которани, здружене снаге муслиманске тзв. Армије БиХ и ХВ врше масакр над српском колоном цивила. У овим борбама погинуо је и сам Изет Нанић, командант 505. бужимске бригаде АР БиХ, заједно са осам војника из свог личног обезбјеђења.
Обарање хрватског авиона: Истог дана, током жестоких ваздушних удара непријатеља по Чавића брду, српска противавионска одбрана системом „Стрела-2М” обара авион Хрватског ратног ваздухопловства, који се руши у Котар шуми.
Слом планираног блицкрига и сачувана техника!
Снажан и енергичан отор српских бораца у Петрињи пореметио је оперативне планове хрватске команде – умјесто планираног заузимања 4. августа, ХВ је успјела да уђе у Петрињу тек 6. августа.
Та кашњења омогућила су Команди 39. банијског корпуса СВК да сачува и границе Републике Српске на Уни те да извуче преко 90% војне технике и наоружања, као и да заштити одступницу цивилном становништву.
О жестини отпора српских бранилаца Баније најбоље свједоче сами хрватски војни извори, који признају да је ХВ управо на Банији претрпјела своје најтеже губитке у цијелој операцији – чак 90 погинулих хрватских војника већ првог дана напада, укључујући и два висока официра: Предрага Матановића и команданта 2. бојне „Громови” и Стјепана Гргца.
На фотографији: Командант 39. Банијског корпуса Српске Војске Крајине, генерал-мајор Слободан Тарбук
ФОТО: фејсбук
