Срби и Насер Орић
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
Да се вартим на Хашко суђење Насеру Орићу и његовим „везама“ са Србима!
Тужилаштво Хашког трибунала, доносећи одлуку да оптужницу против Насера Орића сузи на неколико појединачних инцидената – занемарујући шири контекст страдања цивилног српског становништва у бројним српским селима – свјесно је правно ограничило чланове судског вијећа у случају „Насер Орић“.
Судије у Хагу, као и у било ком другом међународном или домаћем суду, суде искључиво о оним конкретним тачкама и доказима које је тужилац ставио пред њих. У пракси, у конкретном случају („Насер Орић“), то је резултовало ситуацијом у којој су породице стотина и стотина убијених српских цивила из Кравице, Бјеловца, Ратковића, Скелана и других мјеста у Подрињу остале без икакве судске сатисфакције, иако су људски губици и паљења села потпуно материјално документовани и неспорни.
Ни Тужилаштво на Суду БиХ се није прославило, на суђењу Насеру Орићу. Сконцентрисали су се на утврђивање чињенице да су Орић лично или њему потчињени појединац директно усмртили тројицу српских заробљеника, супротно одредбама Женевске конвенције. Тужилаштво БиХ није успјело одбранити оптужницу. Нигдје командне одговорности за човјека који је експресно војнички напредовао након масовних убистава Срба, од маја 1992. године, преко септембра 1992. па до јесени 1994. године када постаје командант 28. дивизије.
Чудне су и везе Насера Орића са Србима! Прије рата био је у Србији то што је био, али у рату постаје озлоглашени непријатељ Срба. У српском народу остаје то и након рата. Међутим, свако мало, негдје у медијима се напише понешто о Орићевим везама са Србима. Па чак и са људима из структура власти у Републици Српској, (наводно му је бивши директор Сарајевогаса Недељко Елек слао, на Јахорини, најскупљи виски), те познатим појединацима из српског криминалног миљеа па све до естрадних личности из Србије.
Ја јесам чуо за његово име у току 1992. године у Подрињу. Покојни доктор Десимир Митровић, предсједник општине Скелани, тврдио ми да се неком Насеру Орићу скоро сваке ноћи код Факовића сплавом преко Дрине пребацује нешто са десне обале Дрине.
Ових дана људи у Источном Сарајеву брује о Орићевој (пријатељској?) вези са Ђорђем Ждралом, из Источног Сарајева. Јавности је познато да је Ђорђе Ждрале био осуђен за убиство ратног команданта бијељинских „Пантера“, Љубише Савића Маузера. З аон екоји не знају, Љубиша Савић Маузер и његова јединица су били главни помоћници братуначкој бригади, што значи и ратни непријатељи јединицама којима је командовао Насер Орић. Кад год су падали положаји Братуначке бригаде, што није био риједак случај, прискакали су у помоћ Маузерови „Пантери“ и враћали их у првобитно стање.
У књизи „Од Газиместана до Хага и натраг“, Орић тврди да је у притворској јединици био шеф којем су се Срби клањали из страха, Момир Николић му је „пеглао кошуље“, а Мирослав Дероњић „прао веш“. Врло је чудна та веза Момира Николића са Орићем. Сумњиче га да је управо он поручио Орићу да бјежи из Сребренице.
ФОТО: фејсбук
