Коме смета Благоје Јововић у Земуну?
Извор: Стојан ЈАНКОВИЋ
Скорашње скрнављење меморијалне табле Благоју Јововићу и исписивање старог назива улице „Загорска“ у Земуну превазилазе оквире обичног уличног хулиганизма. Ријеч је о директном идеолошком сукобу и отвореном нападу на суштинско питање: да ли као народ имамо право на сопствено сјећање и валоризацију сопствених хероја?
За значајан дио српске јавности, овај вандалски чин је наставак деценијске матрице која сваки израз српског националног достојанства третира као сметњу.
Освета за милион душа и идеолошки рефлекси!
1. Симбол историјске правде: Атентат Благоја Јововића на Анту Павелића, архитекту геноцида над српским народом у НДХ, није политички чин већ морална правда за стотине хиљада жртава Јасеновца, Јадовна и свих других стратишта, за српску милионску жртву у НДХ.
2. Идеолошко сљепило: Срамотно је да дијелу самоназване „антифашистичке“ или југословенске омладине више значи географско-партијски топоним „Загорска“ него човјек који је преузео ризик да казни челника једног од најмонструознијих режима 20. вијека и једног од највећих злочинаца и историји људске цивилизације – који је директно одговоран за смрт преко милион људи.
Пета колона и аутошовинизам: Из духовног шињела некадашњег партијског апарата изникла је мрежа која свој идентитет гради искључиво на отпору према српском завјету, историји и заједничком пијетету.
Како заштитити национално памћење?
Борба против идеолошког вандализма и аутошовинизма не води се пролазним револтом, већ непоколебљивим систематским одговором:
Скрнављење историјских обиљежја мора се оштро казнити као кривично дјело. Постављање надзора и ригорозне казне једини су начин да држава заштити сопствени интегритет.
На сваки написани графит, одговор мора бити чишћење истог дана. Истрајност у чувању табли шаље поруку да национални пијетет није пролазна политика, већ трајни завјет.
Кроз школске програме, документарне филмове и трибине мора се јасно и гласно учити шта су биле затворске фабрике смрти, ко је био Павелић, а шта представља подвиг Благоја Јововића.
Побједа над идеолошком мржњом и вандализмом не постиже се спуштањем на ниво оних који скрнаве, већ кроз непоколебљиву љубав, знање и поштовање према онима који су нас кроз историју задужили.
Шта ви мислите? Да ли је институционална реакција и чишћење табле довољно, или је вријеме да се умјесто саме табле у Земуну подигне већи меморијални споменик Благоју Јововићу? Напишите у коментарима!
ФОТО: фејсбук
