Александар Саша Пејановић, витез нашег времена

Пише: Милош СТОЈАНОВИЋ/Повест Срба

Не боји се душа ничег из ината, такве је Српкиња одувек рађала.

Од Косова и Лазара, преко хајдука и устаника, преко Колубаре и Кајмакчалана, та иста искра живела је и у Саши Пејановићу.

Човек правде.

Пријатељ.

Брат.

Витез.

Знали су га по доброти и чистоти срца, по племенитости која није признавала границе ни у вери.

Ни у нацији.

Ни у политици.

Као и наши свети преци, веровао је у истину и био спреман да за њу пострада. И као многе српске жртве пре њега, завет истине платио је сопственим животом.

После срамног признања лажне државе Косово 2008. године, ухапшен је у Подгорици. Параполицијске банде режима бациле су га у бетоњерку и зверски мучиле.

У тами, док су падале палице и чизме, Саша је у руци стезао бројаницу.

Као Лазар пред Косовом знао је да се правда не може убити. Као Југовићи у боју није клонуо, иако је био сам пред силом.

Његова голгота почела је још 2006. када је на референдуму рекао оно што јесте, Србин. За ту реч изгубио је посао, част и право на живот у сопственој земљи.

Али није изгубио образ. Није пристао да буде слуга неправде и зато су га прогласили непријатељем.

Тукли су га, понижавали, прогонили, гурали у беду, али нису могли да му сломе дух. Као што ни Османлије нису успеле да угасе пламен косовског завета, нити су усташе успеле да избришу српско име, тако ни тирани његовог времена нису могли да униште оно што је у њему било вечно.

Ликвидиран је пред сам почетак процеса, 30. маја 2011. године у ком је требало да се обелодане имена лица која су се иживљавала над њим у бетоњерци и када је коначно требала да се открије комплетна истина о том срамном чину.

Саша Пејановић остао је симбол отпора и сведочанство да у Црној Гори још постоје људи који се не продају, који не пристају да ћуте. Његово име стоји уз раме са именима свих оних који су у вековима робовања и тираније чували образ и веру.

Вечна слава Александру Саши Пејановићу витезу нашег времена. Његова жртва је завет да слобода није поклон, већ крст. И да витештво није прошлост, већ вечна мера српског народа.

Повест није туђа реч, не поклањајмо је другима!

ФОТО: фејсбук