Корански мост, злочин над заробљеним војницима ЈНА
Пише: српскопитање
Навршиле су се 34 године од једног од првих ратних злочина деведесетих – злочина над заробљеним војницима ЈНА на Коранском мосту.
Тог 21. септембра 1991. године, на Малу Госпојину, припадници хрватских снага зауставили су два војна камиона ЈНА код ријеке Коране. У њима су се превозили војници из касарне „Мекушје“ према касарни „Логориште“. Након обећања да ће бити пуштени, војници су положили оружје и предали се.
Једна група одвезена је у полицијску станицу, а друга – њих 17, углавном резервиста из села Крњак и околине – спроведена је пјешице преко Коранског моста. На мосту их је чекала смрт. Тринаест њих је убијено – већина док су стајали разоружани, а неки док су лежали рањени. Тројица су се спасила скоком у ријеку, а један, тешко повријеђен, извукао се испод мртвих тијела својих сабораца.
Невине жртве биле су: Поповић Небојша (1967), Гојковић Светозар (1959), Комадина Зоран (1964), Савић Милић (1955), Срдић Милош (1948), Бабић Миле (1949), Бабић Никола (1948), Бижић Васо (1955), Козлина Божо (1954), Лукач Миљенко (1959), Миловановић Слободан (1966), Пеурача Миле (1964), и Сипић Јован (1966).
За овај злочин одговарао је Михајло Храстов, специјалац хрватског МУП-а. Суђење је трајало 23 године, а на крају је осуђен на свега четири године затвора. Иако су докази указивали да је у ликвидацији учествовало више лица, нико други никада није процесуиран.
Породицама жртава Хрватска је исплатила око 1,6 милиона евра. Храстову је у Карловцу подигнут мурал, а мост на којем је проливена крв невиних људи данас носи име јединице „Гром“
Зато памћење није само сјећање. Оно је обавеза. Обавеза према онима који више не могу причати, према истини која се никада не смије прикрити. Да не заборавимо, да опомињемо, да се никада не понови оно што је било. Овај злочин је наша историја, наша туга, наша порука свима – правди, истини и миру.
ФОТО: фејсбук
