Капитулација Црне Горе 1916. године

Пише: српскопитање

Крај Краљевине Црне Горе као суверене државе фактички је отпочео преговорима о примирју са Аустро-угарском, а потом одлуком Владе Црне Горе да потпише акт о капитулацији и изађе из рата 1916. године.

Одредба о полагању оружја црногорске војске, или капитулација Црне Горе, потписана је на Цетињу 12-25/ јануара 1916. године, од опуномоћених делегата са црногорске и са аустроугарске стране. Ово је Краљевину Црну Гору довело у ранг поражених држава на обије зараћене стране. Иако режимска  историографија у Црној Гори избјегава да пише о томе, Црна Горе се више није водила као савезничка држава, већ као земља која је поражена и која је изашла из рата потписујући капитулацију са Аустро-угарском.

Из овог је произишао режим који је заведен у Црној Гори послије потписивања безусловне капитулације Аустро-угарске 3. новембра 1918. године, да она  буде запосиједнута од савезничких трупа, као дио Аустро-угарске територије. Белгији и Србији се то није догодило јер су оне, иако окупиране, опстале у рату. Извеле су своју војску и своје краљеве из земље, и нијесу потписале никакав документ о капитулацији.

Најкраће речено, Краљевина Црна Гора је ушла у Први свјетски рат као савезничка држава, али несрећном одлуком о капитуацији, 1916. године третирана је на крају рата као поражена држава под управом сила побједица. Као поражена држава, са краљем и владом у егзилу, којима силе побједнице нијесу дозволиле повратак, Црна Гора је могла или даље остати под управом сила побједица, или изабрати своју власт.

Избори за Велику народну скупштину 1918. године и њене одлуке нијесу биле узрок фактичког  краја Краљевине Црне Горе, већ посљедица напријед изнијетих чињеница. Другим ријечима, да није било потписивања капитулације од званичних представника власти краљевине Црне Горе 1916. не би било ни „Подгоричке скупштине“.

Утисак у Загребу.

К. Б. Загреб, 19. јануара.

Предаја Црне Горе изазвала је у свима овдашњим политичким круговима, у цијелој штампи и у свему становништву искрену радост. На палаћи бановој вију се заставе Аустро-Угарске, хрватска тробојница и заставе савезника. Све су јавне зграде и многи приватни домови богато украшени. Сви хрватски листови исказују своју живу радост поводом савладјивања ЦрнеГоре и истичу непоколебиво и патриотско расположење и поуздање хрватског народа у коначну п о б ј е д у.

НИКАД ВИШЕ 1916. година!!!

Извор Друштво љубитеља историје

ФОТО: фејсбук