Историјат и значај узгоја конопље у Србији…

Пише: Српскопитање

Конопља је у служби човека преко седам  миленијума. Стари кинески записи гооворе да је била у употреби већ у петом миленијуму пре нове ере. Стари Кинези су разликовали мушку и женску биљку, а од конпље су добијали изузетно издржљиво влакно и правили одевне и друге предмете, док су семе користили за исхрану.

Херодот конопљу помиње када говори о Скитима, док Хомер у Одисеји помиње “пртено, приштено’ (конопљино) платно.

За прапостојбину конопље узима се Средња Азија, долина реке Иртиш и обронци Алтаја и Тјеншана.

Гајење конопље било је од огромног значаја за живот сељака, не само зато што су од њеног влакна израђивани предмети за свакодневну употребу, постељина, одећа, ужад, већ су од вишкова вредне жене израђивале пешкире, столњаке, џакове, јер су ови производи у свакој трговини представљали добру и сигурну монету.

Због маштовитих шара, разноврсних мустри и огромне могућности уметничког израза, ове тканине садрже и највредније поруке старих генерација, које су, нажалост, данас готово сасвим нестале из народног памћења.

Конопља је готово у потпуности запошљавала сеоско становништво, приморавала је људе да се чешће срећу, да буду узајамно пажљивији, да се опходе према суседима и рођацима са пуно поштовања и да једни другима помажу.

Родбину је окупљала већ приликом жетве и држала их  са прекидима на окупу све до нове жетве: једном при мочењу, други пут приликом чешљања, ткања и на прелу.

Конопља успева где и кукуруз и може се гајити у готово свим нашим крајевима. На простору Србије конопља се гајила од давнина и изузетно дуго у многим подручјима, свугде где су реке просецале плодно земљиште, где је топлота умерена.

На целом Балканском полуострву, али и Европи, није се могла наћи бујнија конопља од оне у котлини Јужне Мораве: од Лесковца, преко Врања, Бујановца, Прешева до Гњилана. Конопља врхунског квалитета успевала је и у Мачви, Посавини, Подунављу, Подрињу, Колубари, Тимочкој крајини, Рашкој области, Стигу, Поморављу, Ресави, Понишављу, плодној Метохији, у долини Бистрице и на Косову у долини Ситнице, као и у многим војвођанским селима, највише у Бачком Петровцу и околини.

Карактеристично за Србију је што она никад није била доминантна култура на поседима, као и да се није узгајала, ни користила као опојно, наркотичко средство, што је био чест случај у другом деловима света. Иако је узгајана  у мањим количинама, свако домаћинство је своје потребе подмиривало из сопствене производње и прераде.

Производња и прерада конпље су били најразвијенији на подручју Лесковца, Врања, Бујановца и Гњилана, где се производила и за продају, као и за индустријску прераду, из које се развило старо српско ужарство, тако да се, у време кад у Србији нису постојали занатски еснафи, у Лесковцу је формиран еснаф ужара. (Одатле се касније, кад је конопља већ престала да се узгаја, развила моћна текстилна индустрија, па је у једном  периоду Лесковац словио за “српски Манчестер“).

У Србији је конопља  угланом коришћена тамо где је било неопходно, у највећој мери за везива, џакове и осталу текстилну галантерију код које се захтевала чврстоћа и отпорност, затим као основа (ојачање) за ткање предмета од вуне, памука и лана.

Српски велепоседници, за разлику од оних са територије Угарске, на својим поседима нису гајили конопљу, нити су је користили за прављење одевних предмета, чак ни имућнији сељаци је нису употребљавали. О њој се са презиром говорило као о ,тежини’, а одећа справљена од конопље називана је тежињава. Много више су се употребљавали вуна, памук, лан и кожа, док

,,најсиромашнији слој не би без тежине ништа друго ни могао имати. Носили су је од колевке па до гроба. Били су срећни ако би могли да направе нову и не носе подерану, наслеђену одећу.“

У Поморављу је конопља сматрана нужним злом и обележјем сиромаштва, па се задржала локаллна изрека: ,,Погледај како је ово лоше, као да је тежињаво.“

Међутим сви су, без разлике, конопљу користили за производњу грубих, јаких предмета неопходних домаћинству.

Занимљиво је да је у време владавине Марије Терезије, узгој конопље у северним деловима Србије доживео процват, а Аустријска царевина словила је за водећег извозника ове културе.

Конопљи су на светском нивоу ‘пресудили’ највише опијатска злоуотреба, затим индустријска, масовна производња синтетичких тканина и влакана.

Извор: фејсбук страница Занимљива историја и географија

ФОТО: фејсбук