Чије овце, тога и планина (а гдје су сад „велики“ Црногорци?)

Пише: Велибор МАРКОВИЋ, адвокат

Чије овце, тога и планина (а гдје су сад „велики“ Црногорци?)

Илити: а шта ће Црна Гора ако у њој не буде Црногораца, осјећали се они национално Црногорцима или Србима?!

Може неко да каже да господин Небојша Медојевић понекад претјерује, могу да кажу и да господин Војин Грубач није баш увијек у праву, а јесте, али нико не може да оспори њихову причу о неоисламизацији Црне Горе (не мислим на домаће Муслимане, они су наша браћа друге вјере).

А ја сам још прије неколико година писао о „Призренској лиги“ из 1878. године, са још тадашњим албанским плановима о тзв. „Великој Албанији“ унутар троугла Ниш-Никшић-Скопље. Као што сам писао о томе да смо ми увијек настојали бити авангардни, први јашући попове, правећи од цркава штале и гурајући нас на голе отоке, а сад хоћемо да будемо суперграђанисти, односно да не знамо ко смо, бркајући државност и националност, док сви око нас и те како знају. Није нам било довољно ни када је премијер Албаније прије 4-5 година, за вријеме свог боравка у Улцињу, у свом интервјуу тај град на југу Црне Горе и територијално означио албанским.

Па онда масовни долазак Албанаца на љетовање искључиво на том дијелу приморја, по принципу ,,своји на своме“, који сам назвао саставним дијелом њиховог државно-националног пројекта, па од стране њих куповине некретнина у вриједности од преко милијарду у по евра, па честе пуцњаве с „Косова“ на скијалиште Хајла-Стедим, па отварање питања спорних граница…

Подгорицки кварт „Централ поинт“ већ извјесно вријеме називају „Туркиш поинт“, а слична је ситуација и са неким другим рејонима.

У Црној Гори је према неким подацима већ око 100.000 Турака, међу којима преко 13.000 њих има дозволу привременог боравка. Наравно, биће тога још, све док се не формира критична маса, а ми ћемо се и даље спрдати, тада називајући Црну Гору „Туркиш Монтенегро“, неспособни да схватимо да се у ствари спрдамо на свој рачун. Док други испуњавају своје давно зацртане циљеве.

Јер већини „суверениста“, оних „мајко наша Црна Горо“ и „Црна Горо, моја прва и посљедња љубави“ недостаје основно знање из историје и историјских кретања. Да о логици и не говоримо. Нико од њих о свему што се дешава, ни да зуцне, мимо пуних уста (углавном преко друштвених мрежа) о томе да су за Црну Гору спремни живот дати у борби против непостојећег непријатеља; све пусти јунаци, који би побјегли да прва пушка опали. И који ствари гледају ни макац даље од носа или новчаника – „сви јунаци ником поникоше и у црну земљу погледаше“.

Управо због тога, и даље се булазни о „окупаторској Цркви Србије“ (о којој није било помена до прије пар деценија, већ се ишло код попова те исте Цркве и на славе их, крштења и опела звали) и одношењу црногорских цркава и гробова за Ниш и Лесковац, борећи се против народа који је конститутивни у Црној Гори, оног у којем се један брат „осјећа“ Србином, а други Црногорцем, иако их је један отац направио и једна мајка родила.

Ал’ тако то иде: „ко неће брата за брата, тај ће туђина за господара“.

Много „интелигентно“, нема шта!

ФОТО: фејсбук