Од 2. маја 1992. године Сарајево је постало муслимански град
ФОТО: др Драган ЂОКАНОВИЋ
Првим великим оружаним нападом на војне објекте ЈНА у Сарајеву, 2. маја 1992. године, муслиманско политичко руководство кренуло је путем дефинитивног разлаза са Србима. Напад на Дом ЈНА, Команду Друге војне области и друге војне објекте у граду није био само напад на њих, већ и напад на Србе који нису жељели да издају своју војску, али и врло јасна порука Србима у Сарајеву да је одлучено да ће Сарајево постати центар муслиманске политике. У Сарајеву су послије тих напада могли остати само Срби који прихватају такву политику и мире се са политичким пројектом по коме ће Сарајево од мултиетничког постати моноетнички град.
Врло вјешто је искориштен и развој ситуације тог дана у граду. Наиме, иако су двије групе војника (једна под командом капетана Милана Шупута, а друга под командом мајора Марка Лабудовића) кренуле у деблокаду Дома ЈНА, након што су упале у засједу на подручју Скендерије на свега 100 до 150 метара удаљености од зграде Предсједништва БиХ, муслиманске власти су преко медија (првенствено преко Радиотелевизије Сарајево) одмах пласирале драматичну информацију да је у току „државни удар” и директан напад на зграду Предсједништва РБиХ са циљем свргавања легалне власти.
Проглашењем напада на симбол државе (Предсједништво) постигнута је моментална и масовна мобилизација муслиманског становништва и свих расположивих наоружаних група у Сарајеву за борбу против ЈНА. Приказивање ЈНА као нападача омогућило је муслиманској страни да ретроактивно прикаже свој иницијални напад на Дом ЈНА, као и каснији напад на колону у Добровољачкој улици (3. маја) као акте „легитимне одбране државе”. У тим дођајима добро су им послужили и медиокритети попут (Хрвата) Стјепана Кљујића и (Србина) Јована Дивјака да свијету дезинформацију представе као главну информацију. Та превара им је, у том тренутку, била од велике политичке користи.
ФОТО: фејсбук
