Мондијал на америчком тлу је пред нама и без нас, снага љубави и страст игре дају моћ фудбалу!

Многи љубитељи фудбала у Србији ће своје симпатије усмерити углавном према репрезентацији Босне и Херцеговине, мало мање и Хрватске, али нема сумње да ће екипе из региона имати значајан број својих присталица у „српској кућној и кафићкој варијанти Мондијала“.

Пише: Славко БАСАРА

Његово величанство фудбал ће од данас па све до 19. јула окупирати планету снагом љубави и замаскирати угроженост данашње цивилизације, њене поделе и проблеме, ратове који у сваком човеку изазивају страх. Страст игре надјачаће све глупости света и точак усмерити ка позитивним мислима широких осмеха.

То је моћ фудбала!

Он, фудбал одавно је престао да буде само игра. Деведесет минута је много више од борбе за бодове, пласмана или трофеја. То је прича о емоцијама, припадности, сновима и нади. Зато фудбал спаја људе које деле границе, вере, политике или различита мишљења. Он, Његово величанство, је највећи и најчвршћи мост с краја на крај Земље.

Мондијал је повод за страст милијарди људи широм света што фудбалу даје посебну вредност и открива његову племенитост. На трибинама и пред телевизијским екранима навијачи ће заједно да проживљавају радост, тугу, понос и разочарање. У тим тренуцима сви говоре истим – фудбалским – језиком.

Некада су због фудбала избијали ратови (Хондурас и Ел Салвадор 1969. године су прекинули дипломатске односе и ушли у четверодневни оружани сукоб), понекад је сама битка на игралишту својеврстан рат, а најчешће када се закотрља лопта престану сви анимозитети, утихне мржња, пробуди се страст и победи љубав. Док лопта путује тереном, а трибине дишу као једно, фудбал остаје оно што је одувек био – најлепша игра и најважнија споредна ствар на свету.

За репрезентацију се не навија само када побеђује, већ због осећаја припадности, успомена, заједничких радости и суза одређеног етноса. Србије неће бити у САД, Мексику и Канади. Наша репрезентација, као по правилу када се Светско првенство игра на тлу Северне и Средње Америке, остаје код куће! Прескочила је и последњи Мондијал у Јужној Америци, онај бразилски 2014. године.

Међутим, многи љубитељи фудбала у Србији ће своје симпатије усмерити углавном према репрезентацији Босне и Херцеговине, мало мање и Хрватске, али нема сумње да ће екипе из региона имати значајан број својих присталица у „српској кућној и кафићкој варијанти Мондијала“.

Република Српска ће, у највећем капацитету, навијати за ривале географске површине из које долазе

Једино фудбал може да победи различитости и неславну балканску прошлост јер комшилук јесте блискост, а широм света фудбалери са ових простора су најбољи пријатељи, цимери, саиграчи што препознају и навијачи.

Лепота игре је већа од свих граница овога света. Зато, када репрезентација из комшилука победи многи ће у Србији искрено да аплаудирају, препознајући у њеном успеху део властитих снова, очекивања и надања. То није одрицање од свог идентитета, већ потврда да је спорт, тачније фудбал универзална љубав.

Само једна лопта, 22 играча и милиони срца која куцају истим ритмом. У томе је чар, то је језик љубави моћ фудбала! Зато је он, Његово величанство, увек бити много више од обичне игре.

Тамо где фудбал говори својим универзалним језиком, навијачи лако пронађу разлог да буду на истој страни. Приче с Мондијала, који је пред нама и без нас, су увек веће и значајније од самог спорта, али и светске тужне свакодневице.

Нека је срећно свима, вежите се, полећемо!