Мистерија која траје: ко је сахрањен у саркофазима из Славковице…
Пише: Српскопитање
Још од седамдесетих година 20. века, када су, током археолошких ископавања локалитета Манастирине у Славковици код Љига, откривени масивни саркофази у накнадно призиданој капели на западној страни средњовековне цркве, истраживачи трагају за одговором ко је испод њих сахрањен. Прва претпоставка је била да се ту ради о гробовима породице деспота Ђурђа Бранковића.
Наиме, у периоду од 1972-1978. године екипа Завода за заштиту споменика културе Крагујевац на челу са археологом Димитријем Мадасом, вршила је археолошка ископавања цркве Ваведења Пресвете Богородице у Славковици код Љига. Откривена црква има две грађевинске фазе.
Основа првобитне цркве је у облику неправилног четвороугаоника са великом потковичастом апсидом на источној страни. Сама црква је из краја 13. или почетка 14. века када овај простор први пут добија свој сакрални карактер. У другој фази, на западној страни цркве призидана је четвороугаона капела, што је условило сужавањем и померањем првобитних врата на западној страни.
Велико изненађење које је преокренуло ток ископавања у Славковици било је откриће два масивна саркофага унутар капеле. Испод саркофага су почивали непознати мушкарац и жена.
Код женског скелета пронађена је камеја од оникса са ликом Светог Николе. Она се налази у металном калупу са чије задње стране се налази приказ распећа. Камеја је рад источних византијских радионица и датује се у 10. и 11. век. С обзиром да су црква и капела изграђени знатно касније, видимо колики значај је имала ова реликвија за свог власника.
Археолог Димитрије Мадас датовао је ову капелу у средину 15. века. Ово датовањенје поткрепљено чињеницом да је капела зидана знатно скромнијом техником од цркве. Што даље указује да су радови изведени, како је Мадас претпостављао, на брзину и у неким ванредним околностима.
Такође, уз два масивна саркофага, пронађена је и трећа гробна конструкција у југозападном углу капеле, састављена од неколико камених плоча, испод којих је почивао мушкарац у поодмаклим годинама. Тако је дошло до прве претпоставке, ко био могао бити сахрањен у капели манастира Ваведење.
Позивајући се на резултате антрополошких и форензичких анализа, Мадас је претпоставио да испод саркофага почивању деспот Лазар Бранковић, његова мајка Ирина Бранковић, у народу позната као проклета Јерина. Док му испод треће конструкције почива отац, сам деспот Ђурађ Бранковић (владао од 1427. до 1456. године).
Своју тврдњу поткрепио је и податком Мавра Орбина да је деспот Ђурађ умро у селу Крива Река код Рудника, која се налази у непосредној близини Славковице. Будући да тамо нема материјалних сведочанстава средњовековног периода, остаје могућност да су земни остаци похрањени у цркви у Славковици.
Такође, познато је из историјских извора да је деспотица Ирина умрла на Руднику, што је Мадасу додатно послужило као потврда његове тврдње. Ова теорија прихваћена је од стране локалне заједнице и шире јавности као тачна и неоспорна дуги низ година.
Међутим, у новије време, појавила се једна друга претпоставка. У својој књизи “Олтар Светог Георгија при реци Љигу”, историчар Влада Гошњић, читајући турске дефтере, најпре онај за 1528. годину, уочава да је кнез “Вучихна, син Велимиров” столовао у Славковици. Овај кнез је био један од четири сина спахије Велимира чији се спахилук простирао јужно и југоисточно од Ваљева ка Љигу, Мионици и Лајковцу. Велимировиће налазимо у као обновитеље манастира Рибнице у Паштрићу код Мионице и манастира Боговађа код Лајковца. Ова породица спомиње се у историјским изворима у 16. и 17. веку, а након тога им се губи траг.
Иако је теза да у призиданој капели манастира Ваведење у Славковици почивају чланови спахијске породице Велимировић и да је самим тим и датовање капеле опредељено у период с краја 15. и у 16. век, питање ко заправо почива на овом месту, и даље остаје отворено.
Извор: фејсбук страница занимљива историја и географија
ФОТО: фејсбук
