Мусолинијева идеја у црногорском паковању!
Пише: Донко РАКОЧЕВИЋ
Идеја о увођењу „црногорског језика“ нема дубље историјско утемељење. У програмима основних и средњих кола у књажевини и краљевини Црној Гори као наставни предмет именује се искључиво српски језик и српска историја, што се види у школским сведочанствима из тог периода, која се чувају у Архиву Црне Горе. О неком „црногорском језику“ нема ни помена. Све до 1941. године.
Када су у априлу 1941, окупирали Црну Гору, италијанске снаге су приступиле припрема за проглашење „суверене“ и „независне“ Краљевине Црне Горе, под протекторатом Рима. Формално проглашење „независне“ Црне Горе изведено је на Петровдан, 12. јула 1941, у Зетском дому на Цетињу.
У броју 9, од 13 јула 1941, „Глас Црногорца“ доноси опширан извештај о Петровданском сабору на Цетињу, коме је присуствовао и цивилни комесар за Црну Гору гроф Серафино Мацолини. У том извештају се каже: „По завршеном засиједању сабора, Мацолини је поздравио народне представнике ускликом: Живјела Црна Гора, на црногорском језику, што је изазвало нове изразе одушевљења.“
То је вјероватно први помен „црногорског језика“, макар на јавној сцени. Талијанске окупационе власти су у међувремену већ издале наредбу о увођењу „црногорског језика“ умјесто српског, у основним и средњим школама у Црној Гори. Самим тим се може рећи да пројекат „црногорској језика“ није поникао у Црној Гори, већ је плански увезен споља и служи темељном мијењању језичког и уопште националног идентитета Црногораца који је макар дотад био par exellence – српски! Са истим циљем су Аустро-Угари 1915. године забранили ћирилицу у црногорским школама и наметнули латиницу којом нажалост и дана пишу многи Срби, несвесни и неспособни да се отргну ропским ланцима.
Послије 12. јула 1941, дошао је 13. јул, општенародни устанак који је порушио тековине Петровданског сабора. Међу њима и пројекат о „црногорском језику“.
Шест и по деценија касније, 22. октобра 2007. године, после референдума о независности Црне Горе, Мусолинијева идеја добија ново рухо, са истим циљем – да се Црна Гора што више удаљи од свог вишевјековног српског идентитета.
ФОТО: фејсбук – Дочек Талијана у Котору, априла 1941.
