Кољеница умјесто ћирилице!
Пише: Донко РАКОЧЕВИЋ
Настављам са објављивањем историјских докумената који свједоче о значају ћирилице. Ово је распис митрополита Данила Дајковића из 1965 године, којим се опомиње свештенство да се, у складу са чланом 3. Устава Српске православне цркве, обавезно служи ћирилицом.
Велики и умни људи, попут митрополита Данила Дајковића, или бјелопавлићких учитеља о којима сам писао јуче, знали су колики је значај ћирилице за очување наше духовности, наше културе, нашег идентитета.
Све што је у Црној Гори написано за вјечност, почевши од Мирослављевог јеванђеља, па преко морачких натписа кнеза Стефана и ободског Октоиха, до Горског вијенца и Луче микрокозме, написано је ћирилицом.
Чак су и најбољи црногорски писци из времена комунизма, попут Михаила Лалића и Радована Зоговића, писали ћирилицом. Све новине и часописи штампани у Црној Гори – Глас Црногорца, Побједа, Стварање, Овдје, Омладински покрет, Просвјетни рад, Универзитетска ријеч… – штампане су на ћириличном писму. Тек 90-година 20. вијека, појављујe се прва штампа на латиници: Монитор и Вијести, а Побједа, после 66 година на ћирилици, 2010. године прелази на латиницу.
Најтицајнији медиј у Црној Гори, Телевизија Црне Горе, све што је исписивала на својим екранима, до времена Ђукановићевог антисрпског режима, било је на ћирилици, а данас се на њеним програмима не може видјети једног ћириличног слова. Чак и емисија „Наша баштина“ користи само латиницу. Какав апсурд – „наша баштина“ на латиници, иако у тој баштини не постоји ништа латинично.
Тобожњи лидер Срба у Црној Гори, Андрија Мандић, за последих мјесец и по дана, три пута је гостовао на Телевизији Црне Горе, и да заиста жели очување вредности историјске Црне Горе и идентитета српског народа у Црној Гори, питао би своје домаћине зашто му макар име не испишу ћирилицом. Не, он сада промовише неке друге вредности – бољи живот (као ДПС под Миловом палицом)!
ФОТО: фејсбук
