Како је заиста настао „Западни економски стандард”?

(Историја која се ретко прича)

Пише: Српскопитање

Често слушамо о „западном економском чуду”, вредном раду, демократији и супериорном систему који је Западну Европу учинио богатом. Али, када загребете испод површине модерних и уређених европских метропола, историја открива потпуно другу причу.

Западни капитал и високи животни стандард нису настали из вакуума. Они су изграђени на вековима бруталног геноцида, ропства, експлоатације других континената и бескрупулозног цеђења сопствених и туђих поданика.

Ево како су водеће западне силе кроз крв и отимачину финансирале своје данашње богатство:

1. ВЕЛИКА БРИТАНИЈА: Шампиони глобалног исисавања новца

Британска империја је свој развој и Индустријску револуцију буквално нахранила туђом крвљу. Из само једне Индије, у периоду од 1765. до 1938. године, Британци су исисали незамисливих 45 хиљада милијарди долара ($45 trillion)! Док су богатства пловила ка Лондону, британска економска политика је изазивала вештачке глади — само у Бенгалу 1770. и 1943. године (под директном наредбом Винстона Черчила) од глади је преминуло преко 13 милиона људи. На то додајте Кину, коју су војно разорили у Опијумским ратовима да би је натерали да увози дрогу, као и Аустралију, где су Абориџине збрисали са 99% њихове плодне земље.

2. БЕЛГИЈА: Најбруталнији терор у историји човечанства

Данашње Бриселско благостање утиснуто је у кости милиона Африканаца. Крајем 19. века, белгијски краљ Леополд II прогласио је Конго за своје „приватно власништво”. Становништво је претворено у робље за прикупљање каучука. Они који нису испунили квоте кажњавани су одсецањем шака и стопала, укључујући и децу. Резултат овог бруталног терора је смрт између 5 и 10 милиона људи у Конгу. Све то време, милијарде у каучуку и злату сливале су се у Белгију за изградњу палата и паркова којима се туристи данас диве.

3. ФРАНЦУСКА: Ропство, колонијални порез и Алжир

Француска је своју моћ изградила на бруталном планташком ропству на Карибима и потпуном покоравању Западне Африке. Када се Хаити почетком 19. века изборио за слободу, Француска му је послала ратне бродове и натерала ову сиромашну земљу да плати огромну „одштету за изгубљене робове” — дуг који је Хаити отплаћивао више од 120 година, што га је трајно уништило. У Африци, Французи су систематски гушили сваки отпор, а најкрвавији пример је Алжир, где је током француске колонијалне управе и Ослободилачког рата (1954–1962) страдало преко милион Алжираца.

4. НЕМАЧКА: Лабораторија за прве геноциде

Иако је касније ушла у колонијалну трку, Немачка је брзо применила најсуровије методе. У данашњој Намибији, немачке колонијалне снаге су између 1904. и 1908. године извршиле први геноцид 20. века. Потпуно су збрисали око 80% народа Хереро и 50% народа Нама, терајући их у пустињу без воде и затварајући их у концентрационе логоре. Сва њихова стока и плодна земља одузети су и предати немачким досељеницима, што је послужило као страшна увертира за оно што ће Немачка касније урадити у Европи.

5. ХОЛАНДИЈА: Први корпоративни терор на свету

Холандско „Златно доба” финансирала је прва светска мега-корпорација (VOC). Како би контролисали монопол на зачине, Холанђани су на острвима Банда у Индонезији побили или изгладнели 90% локалног становништва. Превезли су преко 500.000 Африканаца као робље за плантаже шећера у Суринаму, где је због страшног терора животни век роба износио свега пар година. Лепи амстердамски канали буквално леже на прекоморској крви.

6. АУСТРИЈСКО ЦАРСТВО: „Унутрашњи колонијализам” на Балкану

За разлику од прекоморских сила, Беч није имао бродове, па је експлоатисао словенске и румунске народе унутар Европе. Наша Војна крајина служила је као „живи штит” — Срби су добили земљу, али су заузврат сви мушкарци генерацијама гинули за хабзбуршке интересе широм континента. Након окупације Босне и Херцеговине, аустријске фирме су муњевито исрпеле шуме и руде, док је стопа неписмености народа држана на шокантних 85%. Тактиком „завади па владај” сиромашили су периферију да би центар империје сијао у луксузу.

Закључак?

Данашњи високи стандард и „европске вредности” нису настали само из памети и вредног рада. Они су директна последица вековне геополитичке отмачине, где су ресурси целе планете насилно преусмерени у неколико западноевропских центара. Историја је много крвавија него што то модерни уџбеници признају.

Шта ви мислите о овоме? Пишите у коментарима и поделите текст да чујете мишљење пријатеља.

Извор: фејсбук страница Сви ми који волимо СПЦ

ФОТО: фејсбук