Сједење на развалинама Царства – историјски парадокси и култура сјећања у БиХ

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Недавно забиљежени кадрови из мађарског мјеста Нађхаршањ, гдје су представници појединих удружења из Босне и Херцеговине (попут КУД „Јелах”) обишли гробље аустроугарских војника, поново отварају питање односа према историјском насљеђу Првог свјетског рата. Док се кроз романтичарску визуру овакви догађаји настоје приказати као „одбрана традиције”, историјске чињенице указују на знатно мрачнију страну службе босанскохерцеговачких муслимана у армији Хабзбуршке монархије.

Шуцкори: Вјерна служба Бечу и терор над српским народом!

Одмах по избијању рата 1914. године, аустроугарске власти су у Босни и Херцеговини формирале специјалне помоћне одреде – Шуцкоре (Schutzkorps). Ове паравојне формације, мобилисане међу локалним неправославним становништвом, постале су директно оруђе државног терора према православним Србима.

Премлаћивања, пљачке и линчовања: Уз прећутну или директну подршку Беча, ове јединице су са посебним жаром спроводиле репресивне мјере – од масовних хапшења и пљачкања српске имовине, до јавних линчовања и вјешања.

Хиљаде српских породица од Подриња, преко Романије и Херцеговине, биле су изложене системском прогону и застрашивању само због свог етничког и вјерског идентитета.

Први логори у Европи и масовни геноцид!

Аустроугарска политика према Србима у Првом свјетском рату имала је све елементе системског злочина и геноцидних намјера, како на простору Краљевине Србије, тако и унутар граница саме Монархије (гдје је животе изгубило око пола милиона Срба):

Логор у Добоју: Први организовани логор у Европи 20. вијека. Кроз њега је прошло преко 45.000 Срба, махом жена, дјеце и стараца. Изгладњивањем, тортуром и болестима у њему је умртвљено преко 12 000 невиних људи.

Логор Арад: Мјесто страдања српске интелигенције, свештенства и сељаштва из БиХ, Срема и Баната.

Паљење села и масовна егзекуција – Хиљаде српских села од Херцеговине до Славоније и Срема спаљено је до темеља, уз масовна јавна вјешања која су служила као застрашивање остатку становништва.

Иронија да се данас са поносом носе униформе монархије која је ове просторе третирала искључиво као сировинску базу и пушчано месо, открива дубоко неразумијевање историје.

Одавање почасти онима који су добровољно или лојално служили апарату који је спроводио масовне злочине над њиховим српским комшијама, представља потпуно одсуство емпатије према жртвама.

Слично процесима у којима поједина хрватска удружења рехабилитују аустроугарске јединице, и овдје се ради о покушају изградње идентитета на темељима лојалности туђинским империјама. Историјски факат остаје неумољив: инструментализација локалног становништва у службама Беча, Стамбола или касније Загреба (у оквиру НДХ) увијек је за посљедицу имала српско страдање и трајно нарушавање међукомшијских односа.

Извор: Објава са Инстаграм странице „Музеј Отаџбинских Ратова” / активности КУД „Јелах” (Јелах, Босна и Херцеговина).

Локација: Војничко гробље у мјесту Нађхаршањ (Nagyharsány), Мађарска.

Догађај: Посјета и одавање почасти припадницима аустроугарских босанско-херцеговачких пукова (Bosnisch-hercegovinische Infanterie) погинулим током Првог свјетског рата, уз истицање застава и историјских униформи са фесовима

ФОТО: фејсбук