Света Новомученица Персида Јасеновачка
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
У црквеном календару Српске Православне Цркве, међу хиљадама именованих и безимених страдалника, посебно мјесто заузима Света Персида Јасеновачка. Њено страдање је свједочанство непољуљане вјере, али и један од најпотреснијих доказа планског и спреманог затирања српског народа у Независној Држави Хрватској.
Рођена 1909. године у питомом славонском селу Клокочевик код Славонског Брода, Персида је живјела једноставним, честитим и хришћанским животом. Удала се за Николу Кузмановића у село Хркановце код Ђакова, гдје су подизали својих петоро дјеце. Међутим, смутна и злослутна 1941. година донијела је идеологију мржње чији је једини циљ био коначно рјешење српског питања западно од Дрине – кроз покатоличавање, протјеривање и физичко истребљење.
Персида и њена породица нису били војници нити пријетња; били су криви само зато што су били Срби и православци. Читава породица је истргнута из огњишта и одведена у систем логора смрти Јасеновац – мјесто које је постало највећи српски град под земљом.
Јасеновац није био обичан радни логор, већ фабрика мучења која је превазилазила и саме нацистичке методе. Историчари су забиљежили чак 57 различитих начина усмрћивања које су хрватски џелати користили са несхватљивим садизмом.
Персида и њена дјеца доживјели су један од најсуровијих – планско и споро убијање изгладњивањем.
Хрватски затворски чувари ставили су Персиду и њену дјецу у посебну, затворену просторију, посматрајући их кроз шпијунку као у монструозном експерименту, чекајући да виде колико људско тијело и душа могу да издрже без хране и воде. Гледати сопствену дјецу како се у највећим мукама гасе пред твојим очима, а не моћи им дати ни мрву хљеба, представља Голготу коју може изнијети само душа испуњена Христом.
На иконама, Света Персида се приказује скрушена, али усправна, са комадом хљеба у руци. Хљеб подсјећа на страшно скраћивање земаљског живота кроз глад.
Уједно представља и симбол Самог Христа – Хљеб Живота који сузбија сваку земаљску глад и дарује Васкрсење.
Њена канонизација није само чин сјећања на једну мајку; кроз Њу, Црква обухвата све српске мајке и дјецу који су умрли у најгорим мукама методом изгладњивања у логорима Јасеновац, Стара Градишка, Јастребарско и Сисак.
Попут Светог Вукашина из Клепаца, који је свом џелату изустио чувене ријечи: „Само ти, сине, ради свој посао“, тако је и Света Персида кроз своју Голготу прошла у потпуном миру и молитвеном тиховању. Без ријечи клетве, без горчине и осуде према онима који су јој одузимали оно најсветије – њену дјецу.
Њена побједа није била у земаљском оружју, већ у томе што хрватски џелати нису успјели да јој застружу душу ни да је натјерају да замрзи.
Света Персида Јасеновачка нас подсјећа да мучеништво није само прошлост, већ темељ нашег националног и духовног идентитета. Докле год се сјећамо њеног лика и њене дјеце, њихова жртва није узалудна.
Света Новомученице Персидо, заједно са свим јасеновачким мученицима, моли Бога за нас!
ФОТО: фејсбук
