Јеси ли то, болан, ти, из Никшић?!
Пише: Томо МИЉАНИЋ
„Губо губава, шта ти је, што си такав?” – каже се у Никшићу некоме ко је промијенио ћурак наопако.
Никшић је у Црној Гори увијек био српска перјаница. Из Никшића су кренуле литије, а у Никшићу се, пола године, одвијала тешка борба за српски језик, коју нико са стране није помогао, што је на крају резултирало отказом за 27 најугледнијих никшићких професора.
А данас су и Зета и Пљевља испред Никшића. Ђе то има, да је ико испред Никшићана?! А шта ћемо, мијењају се времена, отање људи, па отањи и српство у Никшићу.
Шта је то било и шта се збило са одиста храбрим и људским руководиоцима Никшића, нико не зна. Него, чак су и неки Никшићани, који су се као ослободиоци спустили до Подгорице, почели да паметују против предс’едника Александра Вучића, па против отпризнавања Косова*, а они би и за европске вриједности, не треба им ни српска тробојка ни двојно држављанство. Забрањена Јелена Карлеуша, Бајага, Цеца, Мирослав, Шабан, Тозовац … ма све српско забрањено. Спремамо се да постанемо Европска престоница културе, а ђе ћеш са Шабаном у Европу? Још им само фали да обуку гаће дугиних боја и да почну да осијецају акцентом по црногорски. Застиђе у дом!
Ништа, то спуштање Никшићана у Подгорицу је сумњиво. Зна се да револуција једе своју дјецу, а у Никшићу су дјеца појела револуцију. Зато би Никшићани требало да преграде пут према Подгорици и тако спријече одлазак никшићких политичара тамо. Разгубају се брате тамо, не можеш их препознати, па се често по Никшићу чује: „Јеси ли то, болан, ти?”
ФОТО: фејсбук
