Никшић и његови (грдни) обичаји
Пише: Томо МИЉАНИЋ
У Никшићу се некада говорило: „Добар човјек може три кила меса појест.” Да ли је то тако, можда наука зна? Истина је да су некада људи с добрим апетитом били на доброј цијени, поготово код њежнијег пола.
У Никшићу је некада постојао још један (грдан?) обичај – да се гост ћера да једе. „Ма мораш ово пробати“ и домаћин му тутне добру комадину меса на тањир, а на тањиру „не ваља се“ ништа оставити. Ако се гост не преједе, ризикује да му се домаћин озбиљно наљути. Када се гост преједе, домаћин има право да од онако ситог госта затражи услугу, углавном ситну, рецимо неки послић. Има право, не био додити – ко га је ћера да доди?
Мука је у ово модерно вријеме – сви су на неким дијетама, прате некаква ограничења у исхрани и нема човјека који ће поштено кило јагњетине опувати, а камоли три-четири кила прасетине.
Али за све има апотека, људи су се дос’етили: сада дају Споменице, зор на зор, ма мораш ово узети кад нећеш ништа друго. И заузврат не траже много – један селфи и то је то.
А шта ће им селфи са гостом, не виђели се, Боже? Слика ГОВОРИ СРПСКИ више од хиљаду ријечи.
ФОТО: фејсбук
