„Тврђава“ најбоље осликала хрватску историју
Пише: Српскопитање
Целокупну хрватску историју можда најбоље описује један детаљ из претпоследње епизоде серије „Тврђава“.
Здравко Тољ Цваре (Славиша Чуровић) пуца у леђа Момчилу (Николи Пејаковићу), свом дугогодишњем пријатељу. Човеку са којим је читав живот провео у истом граду.
Дружили су се, живели један поред другог, делили свакодневицу, све док није почео рат 1991.
Тада су маске пале.
Тај крај није случајан.
Редитељ га није оставио без разлога.
То није појединачни чин, то је образац који се понавља кроз историју.
Тај образац није почео 1991.
У Првом светском рату, српски народ у Подрињу и Мачви није највише страдао од туђина, већ од оних који су говорили истим језиком.
Од „наших“.
Од комшија у аустроугарским униформама, који су знали сва српска села.
Сваку кућу.
Свако презиме.
Најмонструознија јединица била је чувена „вражја дивизија“ — 42. домобранска из Загреба, у чији је састав припадао и Јосип Броз. Управо тај човек учествовао је у борбама против српске војске на Церу, Гучеву, Мачковом камену и Колубари, за шта је одликован аустријском Сребрном медаљом за храброст.
“Нису све Швабе опасне, синко, — рећи ће она баба (из Књиге о Милутину) — опасан је Шваба који говори нашки.”
Исти тај образац настављен је 1941.
где су Срби мирно улазили у камионе, верујући речима својих суседа са којима су деценијама делили хлеб и живот.
Говорили су им да ће све брзо проћи.
Да иду „само на рад“.
Да ће се вратити кући.
Нису се вратили.
Кости су им остале разбацане по Велебиту, хрватским гудурама, безданим јамама.
У Јадовну.
У Јасеновцу.
У Старој Градишци.
Без крста.
Без имена.
Без гроба.
После тога тишина.
Комунистичко заташкавање.
Забрана сећања.
Забрана истине.
И онда опет 1991.
Исте речи.
Иста обећања.
Иста наивност.
И поново метак у леђа.
Највећа трагедија српског народа није само у туђој мржњи.
Највећа трагедија је у томе што смо пречесто веровали онима који су нас већ једном водили у јаме.
Зато питање више није шта ће нам још урадити.
Питање је: када ћемо престати да заборављамо и шта је још потребно да нам учине како бисмо коначно схватили да нас не воле?
Извор: фејсбук страница Повест Срба
ФОТО: фејсбук
