Миодраг Радоњић као Капетан Драган
Пише: Српскопитање
Серија „Тврђава“ поново је отворила питање једне од најконтроверзнијих фигура рата у Хрватској.
Лик који тумачи Миодраг Радоњић осмишљен је као спој више стварних личности из тог периода. Ипак, по улози, начину деловања и јавном профилу, најближи је ономе што је у јавности познато као Капетан Драган.
У њему се могу препознати и поједини елементи других личности тог времена, попут Милорада Улемека, чији је ратни пут такође везан за простор бивше Југославије, укључујући и Босну.
Зато овај лик треба посматрати као композицију више стварних фигура, а не као дословни приказ једног човека.
Серија обухвата период од 1991. до 1995. године и прати дешавања и у Книну и у Босни, али је његов најјаснији историјски узор управо Капетан Драган.
Да би се такав лик разумео, потребно је упознати и стварну личност која га је инспирисала без митова и поједностављивања.
Драган Васиљковић рођен је 1954. године у Београду, али је као дечак емигрирао у Аустралију, где је деценијама живео као цивил, далеко од балканских сукоба.
Почетком 1991. године враћа се у Југославију и у Книну постаје инструктор и организатор српских јединица, најпознатијих под именом „Книнџе“. (Његову обуку пролази и Велики Вељко Миланковић, слава му и хвала). У ратном простору Крајине остаје релативно кратко, до 1992. године.
Није учествовао у завршним фазама рата нити у паду РСК 1995. године, али је касније оптужен од стране хрватског правосуђа за ратне злочине почињене 1991. године. После дугог екстрадиционог поступка из Аустралије, 2015. године изручен је Хрватској.
Суђење у Сплиту одвијало се под снажним медијским и политичким притиском и изазвало је дубоке поделе у јавности. Осуђен је 2017. године на затворску казну за ратне злочине над ратним заробљеницима и цивилима.
Казну је издржавао у хрватским затворима и након што је одслужио већи део изречене казне, пуштен је на слободу.
И данас, Капетан Драган остаје фигура око које не постоји сагласност. Његов случај остаје пример како су ратови деведесетих створили личности чије се улоге и одговорности и деценијама касније тумаче кроз дубоко подељене перспективе.
Повест није туђа реч, не поклањајмо је другима!
Извор: фејсбук страница Повест Срба
ФОТО: фејсбук
