Велики успјех средњошколаца из Српца, филмом о Тесли освојили Америку

Пише: Дејан ЈОВИЧИЋ/Глас Српске

Од школске учионице у Српцу до међународне позорнице у Филаделфији, тако би се могао описати пут кратког филма „Писмо мајци“, који су снимили ученици Центра средњих школа „Петар Кочић“, а за свој рад, на конференцији поводом 170 година од рођења Николе Тесле, награђени су признањем његове научне фондације.

Иза овог успјеха крије се прича о таленту и упорности, а филм су реализовали Огњен Миљевић, Филип Лазић, Милица Вујичић, Владан Гргец, Стефан Станић, Сара Станић и Милош Драгомировић, уз менторство професорице Новке Савић.

Уз снажан аплауз публике, млади Српчани добили су и званично признање Теслине научне фондације за свој рад, креативност и допринос очувању Теслиног насљеђа. Иза тог успјеха, стоји и прича о повјерењу и људима који су препознали да један школски филм заслужује више од локалне пажње.

Предсједница СПКД „Просвјета“ у Њемачкој Богдана Брезовац која је поријеклом из Српца, била је једна од оних која је у том пројекту видјела потенцијал да пређе границе. Она каже да је идеја настала током разговора са Огњеном Миљевићем о обиљежавању великог Теслиног јубилеја.

– Првобитна замисао била је да филм премијерно прикажемо у Штутгарту, на вечери посвећеној Николи Тесли. Међутим, након контакта са Теслином научном фондацијом у Филаделфији постало је јасно да има потенцијал за много већу сцену. Пријавили смо га за званични програм конференције и били изабрани. Симболично, у Америци смо се нашли управо на Теслин рођендан – каже Брезовац.

Организација пута није била нимало једноставна. Визе, авионске карте, смјештај, координација са домаћинима у САД и стална комуникација са родитељима младих аутора захтијевали су вишемјесечне припреме.

Значајну подршку пројекту пружила је цијела мрежа СПКД „Просвјета“, посебно Главни одбор СПКД „Просвјета“ Бањалука и СПКД „Просвјета“ Аустрија, док су њемачке институције омогућиле долазак филмске екипе у Штутгарт, гдје је филм почетком јуна премијерно приказан.

Да би барем двојица младих аутора, Огњен Миљевић и Филип Лазић, отпутовали у Америку, било је неопходно обезбиједити и финансијску подршку. У томе су, како истиче Брезовац, кључну улогу имали институције Републике Српске и локалне заједнице. У Филаделфији је филм приказан пред бројним званицама, међу којима су били амбасадор Србије у САД Драган Шутановац, генерални конзул Србије у Њујорку Владимир Божовић и извршна директорка Теслине научне фондације за Америку Ешли Редферн Несвик, а посебну пажњу изазвао је Филип Лазић, који је и овом приликом био костимиран као Никола Тесла.

– Многи су прилазили да се фотографишу с њим, коментаришући колико вјерно личи на Теслу. Када је почела пројекција, тек тада су схватили да је „Тесла“ све вријеме био међу њима, што је створило посебну атмосферу – прича Брезовац.

Аутор сценарија Огњен Миљевић каже да филм није замишљен као класична биографска прича.

– Инспирација је било Теслино писмо, стварно или нестварно, упућено мајци. Хтјели смо да прикажемо да су и великани попут Тесле били обични људи који тугују, пате и траже своје мјесто под сунцем. Разлика је само у томе што су они своје снове остварили огромним трудом и радом – каже он.

Највећи изазов, додаје, био је Теслин живот сажети у свега три минута.

– Када идеју преносите на платно, најважније је имати екипу која вјерује у вашу визију. Имао сам срећу да радим са таквим људима и то је, можда, највећа вриједност овог пројекта – навео је Миљевић.

Признаје да је трема била огромна због чега су кратко одржали говор и препустили филму да исприча своју причу.

– Највише смо стријепили током пројекције, а онда је стигао аплауз који нам је донио огромно олакшање. Публика је била одушевљена, не само филмом, већ и чињеницом да је настао у једној малој средини – каже Миљевић.

Боравак у Америци оставио је снажан утисак на младе ауторе. Посебан осјећај био је пролазак поред хотела „Њујоркер“, у којем је Тесла провео посљедње дане живота, што је био, како кажу, својеврстан наклон човјеку чији су живот покушали да дочарају филмом.

– Посебно сам захвалан Богдани Брезовац, која нас је пријавила за конференцију и организовала велики дио пута, министарки финансија Зори Видовић, која нам је помогла да обезбиједимо средства за одлазак, као и Удружењу „Миленијум“ и Санели Видовић, који су нам били велика подршка. Њихова вјера у нас била је једнако важна као и сам пут – каже он.

За Огњена Миљевића овај филм имао је и лични значај.

– Током рада на овом пројекту схватио сам да желим да студирам филмску умјетност и да се у будућности бавим режијом. Филмска индустрија је изузетно занимљива и надам се да ћу имати прилику да се окушам у различитим улогама, овладам бројним вјештинама и једног дана постанем успјешан и свестран редитељ. Припремам се за упис на факултет и усавршавам различите технике филмског стваралаштва. Ово је за мене тек почетак – истакао је Огњен.

ПРОЈЕКЦИЈА У БАЊАЛУЦИ

Истовремено са представљањем филма у САД, „Писмо мајци“ приказано је и у Бањалуци, у оквиру вечери посвећене Николи Тесли коју је организовала Теслина научна асоцијација Бањалука поводом 170 година од рођења великог научника. Док су дио ауторске екипе и филм представљали у Филаделфији, њихове колеге које нису путовале у Америку представиле су ово остварење домаћој публици, чиме је прича о Тесли из угла младих Српчана истовремено освојила и међународну и локалну сцену.

ФОТО: Глас Српске